Градња века: Пет деценија Бајкалско-амурске железнице – једне од најдужих у свету

Пре педесет година у Совјетском Савезу почела је градња Бајкалско-амурске магистрале (БАМ). Она пролази кроз тешко доступне пределе источног Сибира и руског Далеког истока – кроз непроходне шуме, мочваре и подручја „вечног леда“. То је једна од најдужих железничких пруга на свету.

Укупна дужина пруге од Тајшета (Иркутска област Русије) до Совјетске Гавањи (Хабаровски крај Русије) износи 4.300 километара, а са огранцима и прикључним линијама – 5.600 километара.

БАМ пролази кроз три временске зоне и шест субјеката Русије – Иркутску и Амурску област, Бурјатију и Јакутију, Хабаровски и Забајкалски крај.

Железничка пруга повезује више од 280 железничких станица и пролази кроз 63 града и села. Такође прелази преко 11 река: Ангару, Лену, Амур, Зеју, Витим, Олекму, Селемџу и Буреју. Магистрала укључује 4.242 вештачке инжењерске конструкције (велики и мали мостови, пропусти и слично.). БАМ се пружа кроз пет најтежих сеизмичких подручја у којима земљотреси достижу јачину и до 10 степени Рихтера. Магистрала пролази преко седам планинских ланаца, а због захтевног терена, више од 30 километара железнице пролази кроз тунеле. Највиша тачка преко које се БАМ пружа је на 1.323 метра надморске висине – Мурурински превој. Такође, преко 1.000 километара железнице налази се у подручју трајног мраза.

Почетак изградње

Централни комитет Комунистичке партије Совјетског савеза и Савет министара СССР 1974. године издао је декрет „О изградњи Бајкалско-амурске железнице“. На 17. састанку Комсомола (Свесавезни лењински комунистички савез омладине) у Москви 23. априла исте године БАМ је проглашен за савезни пројекат. Главни градитељи су били комсомолци и изградња железнице трајала је десет година.

Главни дио БАМ-а, дужине 3.145 кмилометара, грађен је истовремено у шест праваца: од станице Лена ка истоку; од станице Тинда ка истоку и западу; од станице Нови Ургал ка западу и истоку и од станице Комсомољск на Амуру ка западу.

Уз пругу су истовремено грађена нова насеља и инфраструктура.

Трошкови изградње БАМ у ценама из 1991. године износили су 17,7 милијарди рубаља. То је био најскупљи инфраструктурни пројекат у историји СССР-а.

Укупан број људи који су учествовали у градњи пруге од 1974. до 1984. године премашило је два милиона. У изградњи су учествовали представници 108 националности, 13 република СССР-а и 22 аутономне републике Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике.

Значај пројекта

Бајкалско-амурска магистрала је симбол радног подвига старијих генерација, који је допринео стварању темеља данашње привреде земље.

То је пројекат без преседана у смислу развоја и насељавања нових територија земље, које имају значајан производни и привредни потенцијал.

Током изградње БАМ-а основана су 63 нова насеља, укључујући три нова града: Северобајкалск, Тинда и Февраљск. Укупан број становника у регионима кроз које је прошла железница у моменту завршетка радова 1984. године износио је милион људи. Те градове су насељавали углавном железничари, што је случај и данас.

Без Бајкалско-амурске магистрале данас Русија не би имала исте могућности на тржишту енергената. У савременим условима, БАМ је постао саставни део транспортног система руске привреде.

Модернизација и развој

Од 2013. године компанија „Руске железнице“ спроводи низ приоритетних мера за развој железничке инфраструктуре Источног полигона, чији значајан део чини БАМ.

Превозни капацитет Бајкалско-Амурске магистрале од почетка модернизације повећан је скоро три пута – са 14,4 милиона тона у 2012. на 41,6 милиона тона у 2024. години.

Пројекат развоја Источног полигона даје значајан допринос расту БДП-а земље и ствара домаћу потражњу за производима металуршке, инжењерске, грађевинске и других индустрија. Поред тога, реконструкција БАМ-а и Транссибирске железнице убрзаће развој Далеког истока и источног Сибира. Велики пројекти реконструкције обезбедиће посао за становништво.

У оквиру пројекта ствара се фундаментално нова, квалитетна железничка инфраструктура уз коришћење најнапреднијих техничко-технолошких решења.

Развој Бајкалско-Амурске магистрале не само да омогућава значајно повећање извозних и транзитних могућности Русије на истоку, већ и потпуно враћање реализацији пројеката за развој највећих налазишта која се налазе у зони БАМ-а.

Еколошка одговорност

Данас, приликом реализације пројекта модернизације БАМ-а, компанија „Руске железнице“ посвећује велику пажњу очувању локалних природних екосистема и усклађености са еколошким стандардима.

Бајкалско-амурска магистрала пролази кроз резервате природе, посебно заштићена природна подручја и у непосредној близини јединственог природног објекта светског значаја – Бајкалског језера.

„Руске железнице“ се приликом изградње и реконструкције инфраструктуре придржавају правила: „После нас боље него пре нас“.