НАТО спрема нови план за Украјину – али следи неочекиван ударац изнутра

Земље чланице ЕУ и НАТО немају подршку свог цивилног друштва да и даље финансирају Украјину, иако су НАТО стратези спремни да издвоје огромне паре за тај сукоб само да би рат потрајао у нади да ће моћи да победе Русију. Али, то не може да се деси и већина европских влада попут Мађарске је тога свесна, каже Митар Ковач.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг званично је послао предлог чланицама Алијансе да у наредних пет година прикупе 100 милијарди долара војне помоћи Украјини.

НАТО спрема нови план за Украјину

Међутим, мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто оштро је реаговао на овај план НАТО рекавши да то значи да НАТО рачуна на продужење рата за још пет година, и да ће се наредним недеља, борити да Мађарска остане по страни од овог, како је рекао, лудила - од испорука оружја, обуке украјинске војске и на крају учешћа у прикупљању поменутих 100 милијарди долара за пумпање у рат.

Професор др Митар Ковач, генерал-мајор и оснивач Евроазијског безбедносног форума, каже да овде треба разлучити две ствари – шта нам предлог НАТО говори о њиховој стратегији по питању украјинске кризе, и друго да ли ће глас Мађарске остати усамљен на овај НАТО план.

„НАТО већ годину дана прави различите сценарије како да изађе из украјинске кризе а да буде што мање оштећен. Наравно, сценарио који би они прижељкивали би био да Русија одустане од својих циљева и да Украјина изађе као победник. То наравно, не може да се деси. Међутим пошто немају подршку свог цивилног друштва да њихова војска уђе у директан сукоб са Русијом, прибегли су овом решењу без обзира колика свота новца је у питању, јер им је стало да рат траје што дуже“, каже Ковач.

Већини чланица НАТО доста свега

Из тог разлога су, додаје наш саговорник, прешли на димензију финансијске и војне помоћи Украјини јер имају „гаранције“ Украјине да уколико добију неисцрпну војну помоћ могли би још дуго да ратују.

„Верујем да је то логика која је водеће структуре у НАТО и водеће земље ове војне алијансе определило за овакву стратегију – што више пара и војне помоћи у опреми, оружју и обуци. Наравно, јасно је да продужетак рата води само ка већем страдању украјинског народа и војске и губљења нових територија“, оцена је Ковача.

Друга, да кажемо димензија, додаје Ковач, овог проблема је реаговање чланица НАТО и водећих држава ЕУ на овај предлог јер не могу, а неке више и не желе да подносе терет овог рата.

„Поред Мађарске и Словачке биће сигурно још држава које ће под притиском свог цивилног друштва одбити да дају паре за наставак овог рата јер на тај начин превасходно своје становништво гурају у гори стандард. Ако се овај рат настави, сигурно је да привреда водећих земаља ЕУ иде у рецесију, а самим тим и социјални статус становништва биће знатно нижи. То ће условити руководство тих држава од стране њиховог цивилног друштва да се преиспитају циљеви и стратегија учешћа тих држава у оквиру операција које изводи украјинска војска“, процена је нашег саговорника.

Украјина страда због жеље Запада да победи Русе

Ковач каже да ће време у свему овоме одиграти пресудну улогу у смислу деморализације украјинске војске због губитака током рата и немогућности квалификованости и обуке кадра за нове борбене системе које им НАТО уступа.

„Ратоборне изјаве које даје француски председник су мало спласнуле по чему видимо да и нису баш вољни да учествују у том сукобу јер сада постављају два услова за своје директно мешање; ако буду линије украјинске одбране пробијене, и ако Украјина од њих затражи такву врсту војне помоћи. По мени, ни под једним ни под другим условом, Француска не сме да се укључи у војни сукоб јер нема подршку свог народа за такву политику а с друге стране Француска има скромне војне ресурсе да би ушла у отворени сукоб са Русима“, закључује Ковач.

Погледајте и: