Колико би очекивани животни век требало да се повећа до 2050.

Очекивани људски животни век ће се до 2050. године повећати за скоро пет година, објавио је лист Ланcет, а највећи пораст биће у земљама у којима је животни век тренутно мањи.

Предвиђа се да ће се укупан очекивани животни век људске расе повећати са 73,6 година у 2022. на око 78,1 година у 2050. години, што је повећање од 4,5 године.

За мушкарце ће се повећати са 71,1 године на 76 година, а за жене са 76,2 године на 80,5 година, а највећи пораст биће у земљама у којима је животни век тренутно мањи.

Овај тренд је у великој мери резултат мера јавног здравља које су побољшале стопе преживљавања од кардиоваскуларних болести, Kовида-19 и низа заразних болести, као и болести мајки, новорођенчади и болести повезаних са исхраном, кажу стручњаци.

Иако се предвиђа да ће се очекивани животни век широм света повећати до 2050. године, напредак је спорији него у три деценије које су претходиле пандемији Kовида-19, показало је истраживање.

Студија показује да ће тренутни променљиви трендови код незаразних болести, као што су кардиоваскуларне болести, рак и дијабетес, као и изложеност факторима ризика повезаним са незаразним болестима као што су гојазност, висок крвни притисак, нездрава исхрана и пушење, имати највећи утицај на здравствене проблеме следеће генерације.

Живот у здрављу

Продужење животног века, међутим, није праћено продужењем живота у здрављу у истој мери. Наиме, просечан број година које особа може да очекује да ће провести у добром здрављу повећаће се са 64,8 година у 2022. на 67,4 године у 2050. години, што је повећање од само 2,6 година. Овакав резултат сугерише да, иако се оцењује да ће више људи живети дуже, очекује се да проведу више година у лошем здрављу.

Истраживање је открило да је укупан број година изгубљених због лошег здравља и ране смрти који се могу приписати метаболичким факторима ризика, као што су висок крвни притисак, висок ниво шећера у крви и висок индекс телесне масе, мерe гојазности, порастао за скоро 50 одсто од 2000. године.

Анализа је заснивала своје процене на 88 фактора ризика и њиховим повезаним здравственим исходима за 204 земље и територије од 1990. до 2021. године, пише Ланcет.

Погледајте и: