Изненађујуће откриће: Срби ковали новац два века раније него што се мислило

Први српски владар који је ковао новац био је краљ Стефан Радослав (1288-1233), син краља Стефана Првовенчаног и унук жупана Стефана Немање. Међутим, ново откриће археолога из Србије могло би да покаже да су Срби ковали новац два века пре тога.

Први српски ковани новац можда потиче из 11. века, показало је истраживање објављено у научном раду археолога-нумизматичара Рашка Рамаданског из Градског музеја у Бечеју.

До открића овог бакарног средњовековног новца, који би могао да баци потпуно ново светло на историју издавања новца у Србији, дошло је на аукцији лондонске куће Roma Numismatics Ltd. Ради се о кованици која има византијске стилске карактеристике са истакнутим натписом на латинском. Аутор научног рада је из натписа сазнао да је име емитента овог новца Владимир, пише портал Све о археологији.

Ковани новчић је од бакра или легуре бакра, откован на равној плочи или рондели. Његов пречник износи 2 центиметра, а тежина му је 2,59 грама. На аверсу се налази попрсје владара окруњеног и у одори, који држи шар и жезло. На реверсу се налази мотив уписаног једнокраког или грчког крста око којег је кружни натпис BLADIMIRVS, као латински облик словенског личног имена Владимир.

Рамадански даље у свом раду истиче да историја познаје још два словенска Владимира. Један је бугарски, а други руски. Међутим, обојица су користили ћирилични опис на својим кованицама са краљевским референцама, а бугарски владар је био против хришћанства. Онда остаје да се ова кованица припише српском владару.

Кнез или краљ Јован Владимир био би тај српски владар, владар Дукље из раног 11. века (1000-1016). Овај српски кнез или архонт (у појединим изворима краљ), на престо је ступио млад, као наследник оца Петрислава.

Икона Светог Јована Владимира

© Wikipedia / Јавно власништво

Јован Владимир је потенцијално ковао прве српске новчиће и први је Србин који је постао светац у католичкој цркви и први светац у Српској православној цркви.

Управљао је кнежевином Дукљом, која је заузимала простор око Скадарског језера, долине реке Зете и морског залеђа од Бојане до Боке Которске, са седиштем највероватнијег код Свача. Његова значајна задужбина је тробродна базилика посвећена Св. Тројици или Св. Богородици у Елбасану.

С обзиром да се за почетак српског, али и бугарског новчарства до сада смешта у прве деценије 13. века, онда је јасно зашто је значајан овај новац. Рамадански у свом раду закључује: „Коначно, поткрепи ли се ова интерпретација новим, додатним налазима, то ће уједно представљати и праву прекретницу – први новац неког српског и јужно-словенског владара уопште“.