Приближава ли се крај евру и повратак на националне валуте
© Sputnik / Иља Питаљев
/ Пратите нас
Напуштање евра и враћање на националну валуту, што као могућност за чланице еврозоне предлаже Пољска, врло је тешко изводљиво, јер подразумева екстремно велике поремећаје на које од политичара ЕУ нико неће бити спреман, сматра др Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду.
Пољска која већ дуже време, иако може, не пристаје да постане чланица еврозоне и прихвати евро као валуту, сматра да реформа ЕУ не сме да искључи ниједно решење, па ни могућност да се неке од чланица еврозоне врате својој националној валути.
То напуштање евра могло би да буде привремено, или трајно, рекао је пољски шеф дипломатије Збигњев Рау, оценивши да равноправност држава чланица захтева враћање једнаких могућности за њихов развој.
Траже могућност напуштања евра
Пољска, иако још од 2004. у ЕУ, још није прихватила евро, чува своју монетарну независност и суверенитет, јер сматра да би у супротном дошло до радикалног осиромашења њеног становништва.
Колико је уопште изводљив и реалан предлог Варшаве који долази у тренутку када је евро опет вредео мање од долара, чиме је настављено с нестабилношћу валуте еврозоне која бележи највећи пад у протеклој деценији.
Ђукић чија је специјалност управо монетарна политика, пре свега подсећа да је Пољска још пре избијања светске економске кризе 2008. године, држала до става да земља не треба лако да се одриче монетарног суверенитета, односно, да централна банка Пољске треба да води суверену монетарну политику. То су радили на концепту слободног пливајућег девизног курса злота и то од 2.000. године.
Пољска не да монетарни суверенитет
Власти су се мењале, као и гувернери централне банке, али је то њихова консеквентна политика која до данас није доведена у питање. Он објашњава и зашто:
„Установили су, имајући у виду величину и моћ пољске економије, да је то најпродуктивнији режим девизног курса, пре свега за извоз робе превасходно произведене на бази домаће супстанце. Извоз је код њих кључна детерминанта раста БДП-а. После избијања кризе 2008. показало се да су све земље које су имале монетарни суверенитет, које нису биле укључене у еврозону, а чланице су ЕУ, трпеле најмање шокове глобалне кризе.“
Биле су, каже, мање рањиве јер су могле својим мерама монетарне политике да одговарају на те тржишне поремећаје на начин који највише одговара њиховим националним економијама. Он зато није изненађен да Пољаци и даље држе до тог става, поготово после кризе коју је изазвала пандемија ковида, као и геостратешких поремећаја који су све више изражени.
Пољска избегава да постане чланица еврозоне и замени своју националну валуту злот за евро
© Sputnik / Виталий Белоусов
/ И даље неће евро
Најновијим предлогом је, сматра наш саговорник, Пољска само потврдила да после њених досадашњих одлагања уласка у еврозону, она ни нема намеру да то учини у блиској будућности, поготово с обзиром на величину националне економије.
„Тешко је веровати да ће они под притиском бриселских политичких елита то одбацити, јер се тај режим слободног пливајућег курса и монетарног суверенитета показао врло добрим у отпору на све шокове који долазе споља. Зашто би они улазили у нешто што је неизвесно до чега ће довести када са друге стране имају нешто што је потврда тога да су стопе економског раста који су имали после свих криза увек биле много веће него у земљама са којима се Пољска може поредити које су примењивале режим циљане инфлације“, истиче Ђукић.
Проблематичан концепт еврозоне
Он, такође, указује на то да је привреда еврозоне и њен концепт крајње проблематичан.
„Још пре ковида, нарочито после отпочињања глобалне економске кризе, читав концепт монетарне уније без фискалне уније практично је на климавим ногама. Политичари, нормално, то никада неће признати, али економисти који баратају са условима које треба испунити да би она опстала на дужи рок апсолутно указују да то није одрживо. Само је питање времена до када ће се то пролонгирати“, сматра професор Економског факултета.
Отуда, каже он, повремене ексцесне појаве када неке земље, попут Италије, својевремено и Грчке, траже излазак из еврозоне, што је, како каже, веома, веома компликовано.
Повратак на националну валуту тежак залогај
У питању су, како напомиње, бољке са којима су се те државе носиле и пре уласка у еврозону – од ниске продуктивности, јавне и личне потрошње, слабе пореске дисциплине. Дошло би до бруталног скока инфлације, поремећаја у платном систему, приликом конверзије када су по среди раније склопљени аранжмани.
„То је врло тешко изводљиво. То је такозвани закључани аранжман, јер једном када уђете у привреду еврозоне враћање на националну валуту подразумева екстремно велике поремећаје. То је зато што морате да идете не само од оног техничког детаља, појаве нових банкрота, него великих проблема који ће значити изражавање цена у националној валути које ће муњевито порасти у тим земљама које су суочене са енормним дефицитом буџета, са енормном задуженошћу“, објашњава стручњак за монетарну политику.
Он сматра да би се те земље нашле у ситуацији која би била политички неодржива, јер би дошло до немира. Зато Ђукић сматра да је изузетно тежак повратак на националну валуту и да без доброг осмишљавања тог концепта од стране Европске централне банке (ЕЦБ) од политичара из ЕУ нико неће бити спреман да уђе у такво хазардирање.
Привреда еврозоне је на климавим ногама и долар ће до краја године бити јачи у односу на евро
© AFP 2023 / PHILIPPE HUGUEN
У овој ситуацији ЕЦБ, како каже, купује време појављујући се као гарант обвезница појединих држава које су у проблемима, или води такву политику каматне стопе која ће значити ублажавање терета дугова земаља које то апсолутно не би могле да издрже да тога није.
Суморна слика ЕУ
По његовој оцени, назахвално је прогнозирати шта ће бити са евром на дуже стазе.
„Оно што на бази свих параметара и економских и неекономских може да се каже је да ће сигурно тај однос на релацији долар-евро бити такав да ће долар до краја године сигурно ојачати према евру. Пре свега то је због економских фактора, односно драстичног пада привредне активности у појединим земљама ЕУ. За Немачку је то већ одавно познато, а сада је то и у Француској. До краја године ће евро бити испод паритета 1:1, значи имаће нижу вредност у односу на амерички долар“, уверен је Ђукић.
На његову стабилизацију једино, сматра он, може да утиче брзи опоравак привреде еврозоне кога нема пре свега без јаког извоза немачке привреде која је мотор те привредне активности. С обзиром на то да су знаци рецесије већ присутни, а поготово ако се има у виду да ни на видику није ублажавање трошковних елемената инфлације која ће се у бројним индустријским гранама само појачавати у зависности од цене енергената, слика еврозоне је крајње суморна, каже Ђукић за Спутњик.
