Најопаснија деценија пред нама: Зашто Лавров и Путин упозоравају да је свет на прекретници

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров напоменуо је прошлог петка у обраћању колегама: „Сви смо ми професионалци, и знамо да ово није претеривање”. Говорио је о оцени председника Русије Владимира Путина да је наступила „историјска прекретница”, те да следи „најопаснија и најнеизвеснија, истовремено и најважнија деценија од краја Другог светског рата”.

Сличан осећај, да се свет налази у преломном моменту, занимљиво, исказују и његови супарници. Још занимљивије, кад се разгрне кроз маглу пропагандних слогана, приметан је и песимизам у погледу стране на коју ће се овај преломни моменат преломити.

Страх и нада

Наиме, „ово је моменат великог страха и слабашне наде”, поручује Мартин Волф, главни економски колумниста „Фајненшел тајмса” и, по „Блумбергу”, „један од најутицајнијих економиста света”, некада „ватрени заговорник глобализације и дерегулације” по америчком неолибералном моделу. Он је у међувремену ревидирао своје ставове, и управо објавио књигу под насловом „Криза демократског капитализма”, а то ће рећи, западног света и његовог модела управљања, то јест, владавине.

Само по себи се разуме да утицај Мартина Волфа не може да се мери с Лавровљевим или, још мање, с Путиновим утицајем. Али то не значи да и Волф није у стању да, баш као и Лавров и Путин, препозна тренутак у коме се свет налази. Те отуда и Волфов песимизам који је пропорционалан Лавровљевом самопоузданом оптимизму.

Западне земље које предводи Америка, указао је Лавров на разлоге за свој оптимизам у говору поводом Дана дипломатских радника, „до недавно су играле одлучујућу улогу у обликовању услова међународних односа, глобалне економије и финансија. Оне су до те мере злоупотребиле ту позицију, да читав свет сад схвата да овако даље не може”. И да нови свет мора да буде изграђен на „основу пристанка и баланса интереса свих држава, уместо на диктату колективног Запада и оних који желе да наставе да владају светом колонијалним и неоколонијалним методама.”

Фијаско западног плана

„Изолација је илузија”, пркосно је поручио руски шеф дипломатије. „Они који већ годинама флагрантно крше Повељу Уједињених нација, који су починили криминалну оружану агресију на Југославију, Ирак и Либију, који су своју репутацију укаљали крвавим злочинима колонијализма и који и сада настоје да обнове колонијалну праксу у својим односима са земљама широм света, ставили су саме себе у међународну изолацију.”

Све у свему, наглашава Лавров у својеврсном манифесту антизападног-антиколонијализма, „западни план да изолује Русију и огради је од осталих доживео је фијаско. Упркос антируским баханалијама Вашингтона, Лондона и Брисела, ми јачамо добросуседске односе у најширем смислу те речи са већином у свету – с државама Евроазије, азијско-пацифичког региона, Блиског истока, Африке и Латинске Америке, које се воде сопственим виталним националним интересима…”

„Главни курс глобалног развоја, и позиције наше и других земаља у новој, полицентричној архитектури, биће одлучене у годинама пред нама”, предвиђа руски шеф дипломатије.

Али није овај западни модел управљања – експлоатација свих других зарад сопствене користи – своју привлачну моћ изгубио само у свем остатку света када му је показао своје право лице.

Већ је пораз Запад доживео и на самом Западу тако што је систем почео да прождире самог себе. Указује Мартин Волф из „Фајненшел тајмса” на један поражавајући податак који, кад се мало боље размисли, потврђује све оптужбе о људождерској природи тог, како каже Лавров, поретка заснованог на некаквим „’правилима’ о којима непрестано говоре а никада их никоме нису показали”. Ево и тог Волфовог податка: од 1993. до 2015, најбогатијих 1 одсто присвојило је 52 одсто укупног раста реалног породичног прихода.

Уосталом, сличне бројке о бесрамном богаћењу пребогате мањине науштрб свих осталих објављују се и сваке године приликом њиховог окупљања на Светском економском форуму у Давосу, па се тај брутални процес свеједно наставља у мери у којој му то омогућавају штампање новца без покрића и пристанак свих осталих на такво стање ствари.

И док је пристанак на Западу, Волфовим речима, обезбеђен тако што су „богати киднаповали политику кроз финансирање кампања и свеприсутно лобирање”, укратко, „корупцијом”, пристанка је у остатку света све мање.

Нова архитектура света

А доказа у прилог Лавровљевој тврдњи да се баш то догађа из дана у дан има све више.

Па тако чак и „Фајненшел тајмс” сад успева да уочи, јер више не може да се прави да не види, да се „сада мења светски економски поредак у коме су САД биле неприкосновени владар, а долар водећа валута… Темпо дедоларизације се убрзао”, пише лондонски лист, и указује да би „експанзијом БРИКС-а дедоларизација трговинских токова могла и да се прошири”.

С тим у вези, Саудијска Арабија и дефинитивно жели да се прикључи и БРИКС-у и Шангајској организацији за сарадњу, потврдио је амбасадор Русије у тој земљи Сергеј Козлов, а свакако, када је о престројавању света реч, не сме да се занемари ни онај кључни податак да се антируским санкцијама Запада није прикључио нико изван Запада.

То, ипак, не значи и да господари Запада и даље нису довољно моћни да би били опасни. Имају и довољно средстава и недовољно савести за то; америчко-норвешка диверзија Северног тока само је последњи доказ таквог стања. Па зато ово и јесте, као што Путин рече, ”најопаснија и најнеизвеснија, истовремено и најважнија деценија од краја Другог светског рата”. Од њеног исхода, није претерано рећи, зависи судбина света у коме живимо.

Колико је заиста опасна деценија пред нама? Како ће изгледати нова архитектура света? И ко ће је изградити?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку” говорили економиста и члан Фискалног савета Бојан Димитријевић и уредник у дневном листу Политика Бојан Билбија.