- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Најбољи алгоритам вештачке интелигенције: Зашто се Америка уплашила Тик-тока /видео/

CC0 / Unsplash/Solen Feyissa / Тик Ток
Тик Ток - Sputnik Србија, 1920, 23.03.2024
Пратите нас
Пре месец и по дана читав свет се подсмевао америчком сенатору Тому Котону када је пред камерама пропитивао генералног директора Тик-тока Шоу Зи Чуа да ли је икада био члан Комунистичке партије Кине и какве има везе с Комунистичком партијом Кине. А Шоу Зи Чу упорно покушавао да објасни да је држављанин Сингапура па то никако не може да буде.
Али сад је већ мање смешна ова пародија макартијевског лова на (црвене) вештице… Наиме, Тик-ток ће се ускоро наћи пред избором, прецизније речено, уценом да промени власника или ће бити забрањен; по матрици већ примењеној на популарну геј дејтинг апликацију Грајндер чији је кинески власник 2020. године био присиљен да је прода за 600 милиона долара услед наводне бојазни за националну безбедност Сједињених Америчких Држава и могућности да подаци буду употребљени за уцену Американаца који још нису изашли из ормана и открили своје праве склоности. Што ће рећи само да је могућност за овакву уцену корисника ове геј апликације из кинеских прешла у неке друге руке…

Државна отимачина

Убедљивом већином гласова од 352 ”за” према 65 гласова против, Представнички дом америчког Конгреса усвојио је прошле среде Закон (рогобатног назива) о заштити Американаца од апликација које контролишу страни противници. Његова главна одредба је ултиматум кинеској компанији ”БајтДенс” да се повуче из власништва у Тик-току у корист неке (гео)политички пожељније корпорације – или ће Тик-ток бити избачен из продавница апликација у Сједињеним Америчким Државама, то јест забрањен.
Толико о слободи тржишта – утолико више што су Тик-ток и његови кинески власници стриктно поштовали рестриктивне америчке прописе о, на пример, серверима на тлу Америке и чувању свих података на њеној територији. Али ни брижљиво поштовање закона понекад није довољна гаранција да ћете у складу с правом бити третирани у том поретку заснованом на (њиховим) правилима да могу да раде шта год им се хоће…
Процедурално, закон још треба да прође кроз Сенат где би могло да дође до извесног застоја, али само зато што и тамо већ постоји слична верзија исте ствари којом се Министарству трговине даје право да директно забрани непожељне апликације уместо принудне продаје, па те детаље сад треба ускладити. А председник Америке Џо Бајден већ је најавио свој потпис на закон чим буде усвојен, тако да нема сумње да ће се то и догодити јер је подршка двопартијска.

Хипотетичка претња

Официјелни разлог за ову државну изнуду формулисао је републикански сенатор Марко Рубио, потпредседник Комитета за обавештајне послове, објаснивши да ”компанија поседује један од најбољих алгоритама вештачке интелигенције на свету”, који ”користи податке Американаца да, у суштини, чита ваше мисли и предвиђа какве снимке желите да видите”.
Укратко, како се представља, бојазан је да Кинези прикупљају податке о Американцима и онда утичу на њихово понашање.
Међутим, како указује портал ”Интерсепт” који је овим поводом потражио конкретне податке од ФБИ-а и позвао се на сведочења највиших званичника америчке обавештајне заједнице, не постоји ниједан доказ да се тако нешто заиста догађа, односно кинеска претња која служи као изговор за америчку изнуду и уцену је само хипотетичка – класични случај држ’те лопова где би америчка (”дубока”) држава да стави своју шапу на поменути најбољи алгоритам на свету који још није под њеном контролом. Како би своју контролу и утицај над Американцима – и не само њима – могли и додатно да прошире.

Стављање под контролу

Јер већ и сада, како је ових дана указао власник Икса Илон Маск, ”’Гугл’ се хиљадама пута меша у свакој изборној сезони како би помогао демократама”. Док је Федерални апелациони суд у Сједињеним Америчким Државама још прошлог септембра донео једну пресуду у оквиру које је установљено и да су ФБИ и Бела кућа директно сарађивали с друштвеним мрежама на уклањању непожељних садржаја.
При чему је нужда да се и Тик-ток стави под сличну врсту контроле сад и још интензивнија јер се ова апликација даунлоудује колико све остале друштвене мреже заједно. А Доналд Трамп, који се први залагао за забрану Тик-тока, сада се противи забрани јер би то само, каже, ”помогло народном непријатељу ’Фејсбуку’”.
Додуше, открива с тим у вези немачки недељник ”Шпигл”, Трампов некадашњи министар финансија Стивен Мнучин жели да са конзорцијумом који би окупио учествује у (присилној) купопродаји Тик-тока, док један од најкрупнијих републиканских донатора Џеф Јас, који важи за могућег министра финансија у евентуалној влади Доналда Трампа, поседује 15 одсто власништва у компанији ”БајтДенс”, па се у оном политичком ставу можда крије и известан сукоб интереса.
Али истовремено и ”крајња десница у Европи”, јавља ”Политико”, користи ову платформу да придобије младе гласаче, па је узбуна утолико већа…
Шта ће бити с Тик-током, и зашто је тај случај важан? Ко контролише шта мислимо? Какве то везе има с изборима и слободом говора? И како ће на могућу забрану Тик-тока у изборној години у Сједињеним Америчким Државама реаговати 170 милиона његових задовољних корисника?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” разговарали публициста Марко Танасковић и коаутор подкаста ”Локомотива” Марко Николић.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала