Дадо Топић за Спутњик о одласку Принцезе: Били смо изван планета, долазим да је испратим

Била је невероватна. Уметница, невероватна жена, невероватна особа. Борила се за своје идеале, за своје ставове. Мени је била искрена пријатељица. Добар пријатељ свих ових година. Фалиће ми њена присутност. Доћи ћу у Београд да испратим Слађу. Желим да будем с њом до краја.

Ово за Спутњик после вести да нас је напустила Слађана Милошевић каже њен пријатељ и сарадник, југословенски и хрватски музичар Дадо Топић.

После вести о смрти диве, музичке иконе новог таласа осамдесетих година прошлог века нисмо одмах дошли до Топића. Није могао да говори. Требало му је време да схвати да је Слађа заиста отишла:

„Не знам шта сам прво помисло када су ми јавили, тешко је претворити у речи ту мисао, јер била ми је искрен, добар пријатељ. Нисам навикнут на овакве тренутке, на овакве вести, мало сам то лоше примио. Искрено ми је жао што је била болесна, што је тако брзо преминула“.

Живот негде изван планета

После информације да нас је напустила жена која је била испред свог времена готово сви медији у региону испратили су је уз песму „Принцеза“, чувени дует са Дадом Топићем из 1984. године.

Вероватно најизвођенија песма компонована за "Еуросонг" на нашим просторима није победила на домаћем такмичењу у Скопљу, али је остала дубоко урезана у сећање припадника старије и средње генерације.

Песма која се и данас „врти“ на радију није будила емоције само публици, Топић каже да су је Слађана и он доживели једнако емотивно. То је и један од разлога зашто дует из снова није радио поново.

„Количина емоција везаних за тај наш успех била је толико велика, да шта год осмислили и припремили за неке будуће пројекте, једноставно не би успели постићи толико одобравање, такав велики успех. Живели смо у сенци песме „Негде изван планета“ свих ових година. Људи ће је памтити као нешто што је било јако лепо тада, што им се свиђа и дан данас. Једноставно, нисмо ни били свесни колико смо то добро урадили и колико је била важна та песма. Нама лично, али и људима који су је заволели“, каже Топић.

Слађанина борба за права жена

Додаје да је однос, љубав Слађане Милошевић према свету око себе, а посебно људима, тешко описати.

„Сви који су је познавали и били јој искрени пријатељи знали су колико је она чврста особа, колико је драга жена и колико је била присутна у животима свих нас који смо имали потребу да се с њом дружимо, да са њом радимо. Била је невероватна у борби за своје ставове и идеале. Написала је и предивну књигу о правима жена, глобално. Имала је потребу да обради ту проблематику. Тешко је било, не бити јој пријатељ кад сте знали све њене особине. Била је особа вредна пријатељства“.

Упитан да ли планира да дође у Београд на испраћај Слађане Милошевић, Топић каже:

„Свакако. То је моја дужност, мој дуг према Слађи. Једноставно, желим да будем с њом до краја“.