Евгеније Примаков: Браво, Србијо! Држите се иако сте у замци ЕУ и НАТО /видео/

Русија разуме да је положај Србије и њеног руководства веома тежак. Србија је са свих страна окружена земљама НАТО-а и Европске уније, нема спољну границу, нема излаз из те замке, али ипак с великим достојанством чува свој суверенитет, каже у разговору за Спутњик директор руске државне агенције „Россотрудничество“ Евгеније Примаков.

Руски политичар, унук некадашњег руског премијера Евгенија Примакова, у Београду је боравио поводом 25. годишњице почетка НАТО агресије против Савезне Републике Југославије. У Руском дому у Београду организован је научни скуп посвећен последицама НАТО бомбардовања, на којем су поред Примакова, говорили и други угледни руски и српски политичари и политиколози.

У разговору за Спутњик Примаков се присећа чувеног „заокрета изнад Атлантика“, када је његов деда одлучио да, у знак протеста против одлуке НАТО-а да отпочне агресију на СР Југославију, откаже званичну посету Сједињеним Америчким Државама и наредио да се авион којим је летео врати у Москву.

„За Евгенија Максимовича Примакова заокретање авиона није било некакав невероватни јуначки подвиг. За њега је то био апсолутно логичан потез. И не само то, када је авион с делегацијом премијера полетао ка САД, то је била добро припремљена посета, тамо је требало да се разматрају многа финансијска, трговинска питања, приступ руском челику, америчко тржиште, сертификација авиона, мноштво детаљно припремљених тема. Он је пре полетања био у контакту с Американцима. Рекао је да, уколико буде донета одлука о нападу на Југославију, ми нећемо моћи да наставимо ту посету јер је за нас то немогућа ситуација. Американци су, ипак, донели ту одлуку када је дедин авион већ био у ваздуху. И за њега је било немогуће да настави то путовање: да је дошао у САД, тамо нешто радио, наступао, то би за њега значило да се на овај или онај начин Русија потписала испод онога што раде САД, да легитимизује агресију. 'Ми својим принципима не тргујемо', говорио је он на телевизији, у интервјуу након слетања“, објашњава Примаков.

То је, заправо, био један од покушаја Американаца да Русију доведу пред свршен чин?

- Да. Алберт Гор (тадашњи потпредседник САД) предлагао је варијанту за штампу: Хајде да не говоримо о отказивању, хајде да пустимо саопштење за медије да се посета просто одлаже, да је реч о техничким разлозима. На то је Примаков рекао да је наша објава за штампу да због напада сматрамо да је немогуће наставити ту посету и да је то све – тачка! Тиме је све завршено.

Буквално 30. марта, већ после неколико дана, Примаков је долетео овде у Београд, код (Слободана) Милошевића, с њим су били министар одбране Русије и шеф Спољне обавештајне службе, имали су шесточасовни разговор, веома напет, тражили су некаква разрешења како би се прекинули ти напади. Тада је Милошевић изнео неколико потпуно логичних и разумљивих предлога који су говорили о томе да ће религиозне и етничке мањине на Косову бити заштићене, то је апсолутно логична ствар, али како се авион руског премијера одвојио од писте на београдском аеродрому, тако је НАТО ударио на аеродром. То је већ био одговор.

НАТО-у нису били потребни никакви компромиси, у принципу их нису интересовали преговори. Авион мог деде је одлетео у Бон, тамо их је дочекао (Герхард) Шредер, тадашњи канцелар Федеративне Републике Немачке. Шредер још није ни саслушао предлоге југословенске стране, одмах је рекао да су недовољни. Није их чак ни саслушао до краја. Хтели су просто да униште Југославију, да униште Србију.

У Београду сте поводом скупа посвећеног 25. годишњици НАТО бомбардовања Југославије. Ових дана нас је, међутим, потресла и ужаснула трагедија која се догодила у Москви. Постоји ли у овом тренутку претпоставка ко стоји иза тог страшног терористичког напада? Шта се догодило?

- Сматрам да је то била класична операција под лажном заставом. Радио сам као новинар на Блиском истоку. Прилично сам добро проучио људе који себе називају исламистима. Технички, то су људи који, када иду да изведу терористички напад, злодело, ретко покушавају да напусте место злочина. Они су индоктринирани, постају, како их зову, мученици, често дижући себе у ваздух. А овде су веома чудна та четири злотвора, која су очигледно желела да спасу своју кожу. Сматрам да су постојале снаге које су их припремале, а које нису обавезно део исламистичких терористичких кругова. Веома привлачи пажњу и то да су путовали ка украјинској граници. Како је наш председник саопштио, руске специјалне службе имају информације о томе да је тамо требало да их сачекају Украјинци и да их превезу преко границе. Сматрам да је то била планирана акција, могуће да је водила Главна управа Обавештајне службе Украјине, уз помоћ ментора у Лондону, Вашингтону, Берлину и тако даље. Уверен сам у то.

Ако се потврди, а налазимо потврде, за то да је Украјина била укључена у припрему терористичког напада, онда Украјина, с правног становишта, представља терористичку државу. У том случају, земље које подржавају Украјину, укључујући помоћ у наоружању, представљају земље-спонзоре међународног тероризма. У тим правним дефиницијама треба се односити према државама које испоручују наоружање Украјини.

Многи су ових дана, осврћући се на годишњицу НАТО бомбардовања Југославије, а под утиском терористичког напада у Москви, оценили да су та два догађаја на одређени начин повезана. Да ли се Ви слажете с таквим оценама?

- Да, наравно. Веома добро памтимо узроке догађаја у Украјини. То је жеља НАТО-а да приближи своју војну инфраструктуру руским границама, да ствара Русији проблеме. То је експанзија НАТО-а. Они су васпитавали, обучавали борце, терористе, националисте, нацисте, фашисте у Украјини. То су познате чињенице. Подржавали су их, видели су њихову делатност у Украјини. А ми смо били принуђени да се носимо с тим проблемом у близини своје границе. Од чега је све то почело? Од тога што су пре 25 година условни Запад и НАТО, као његова војна структура, одлучили да могу све, да је дошао крај историје, да они управљају остатком света. Да није потребно никога да чују, да не морају да поштују суверенитет. Право јачег омогућава им да врше притисак на било коју другу земљу која им стоји на путу. Покушавали су то да учине с Југославијом, са Србијом. Неко сматра да им је то успело. Они сматрају да су победили Србију. Ја сматрам да нису победили Србију. Србија се сачувала као суверена држава и надам се да ће опстати. Тада се говорило да су Срби купили време за Русију и да је НАТО много тога испитао на Југославији, да би касније то користио против Русије. Прошло је 25 година и ми се уверавамо да је тако. Да, НАТО није победио, али се борба ипак наставља.

Такозвана држава Косово, која се налази на територији српског Косова и Метохије, представља расадник тероризма, шверца. И све је то под војним плаштом НАТО-а. То јест, догађаји од пре 25 година нису се завршили, све се то наставља сада. И, наравно, ми, Руска Федерација, руски народ, веома смо захвални Србији за то што не учествује у санкцијама против Русије. Ми осећамо да овде постоје политичка подршка и разумевање оних циљева и задатака који су сада пред Русијом.

Може ли, према Вашем мишљењу, Србија да издржи притисак Запада?

- То је веома тешко, ми то разумемо, јер је српско руководство принуђено да маневрише. Србија је са свих страна окружена НАТО-ом, Европском унијом – НАТО-ом и Европском унијом. Она нема спољну границу, излаз из те замке, да тако кажемо. Србија, међутим, с великим достојанством чува свој суверенитет. Браво, Србијо!

Може се рећи да је дух понекад јачи од оружја и свега осталог...

- Да, наравно, дух јесте јачи од оружја. Српски дух посебно.

Недавно сте изјавили да међу данашњим политичарима у Европи влада глупост. Због чега је, према Вашем мишљењу, тако?

- У енглеском језику постоји такав израз... чизме некадашњих европских лидера су превелике за ове данашње. Чини ми се да су Де Горове ципеле просто носач авиона за данашњег Макрона. О томе је писао, поред осталих, Александар Солжењицин. Када је у твојој цивилизацији најважнија идеја безгранична слобода, али не просто слобода, него слобода од било какве одговорности, а главни садржај твог живота добијање задовољства, и када ти ни за шта не одговараш, онда деградираш. Људи који сада управљају Европом, и не само Европом, погледајте шта се ради у Сједињеним Америчким Државама, то су прилично храбри, али апсолутно бесмислени менаџери, у рангу трговаца. То нису државници. То су трговци који су се домогли власти. То је све.

Може ли се данас, ипак, бити оптимиста и веровати у то да ће победити онај дух који смо споменули, а не сила?

- Постоји тужна пошалица, али је она моја омиљена: ја сам песимиста из убеђења, професионални песимиста. И то је веома погодно јер, или увек имаш право, или си пријатно изненађен, односно, увек си на добитку. Сматрам да је будућност на нашој страни, на страни глобалног сувереног света, будућност није на страни цивилизације гусара и разбојника који су од самог почетка, од раста моћи, чинили западни свет. Видимо да су све те европске идиле о људским правима и сличним стварима само тепих испод ког се крије скелет страшног чудовишта. И то чудовиште сада извирује испод свих тих пољана, испод тих идиличних представа о људским правима и свему осталом и напада све нас. Ипак, истина и време јесу на нашој страни и ми ћемо победити!