Кућа за евро: Како је „игла у пласту сена“ задала главобоље власницима некретнина на југу Европе

Италијанска продаја кућа за један евро изазвала je велико интересовање широм света у последњих неколико година, али у овом несвакидашњем подухвату нису баш сви имали успеха.

Док су градови попут Мусомелија на Сицилији и Зунголија у Кампањи успели да продају странцима разне напуштене станове, неки су се узалудно борили да продају своје празне куће.

Међу њима је Патрика, удаљено средњовековно село са 3.000 становника јужно од Рима са више од 40 имања који су напуштени још деведесетих година прошлог века. Све је остављено да једноставно - труне.

Смештенона стеновитом платоу с погледом на долину Сако у централној Италији Патрика је идилично место, али у прошлости живот овде није био лак. Многи су отишли у потрази за светлијом будућношћу негде другде, остављајући домове да празни зврје деценијама, пише Си-Ен-Ен.

У покушају да удахне нови живот умирућем селу, градоначелник Лућио Фиордалисо покушава да опонаша успех других италијанских села која су своје празне куће дала на продају за један евро или нешто више од једног долара. До сада је, међутим, имао мало успеха.

„Прво смо мапирали све напуштене куће и упутили званични позив првобитним власницима позивајући их да продају своје трошне породичне некретнине, али смо успели да продамо само две куће за један евро“, каже Фиордалисо.

У чему је заправо проблем?

Док локалне власти у градовима који су остали ненасељени због земљотреса и других природних непогода имају надлежност да продају напуштене куће без дозволе власника за Патрику и друга места ово правило не важи.

„Прво нам је потребна дозвола власника, или њихових наследника, за располагање њиховим старим кућама“, објашњава Фиордалисо и додаје: „Тек тада можемо да ставимо ове некретнине на продају уз њихову сагласност, што чини процес веома компликованим. Готово немогућим.“

Фиордалисо објашњава да је град добио позитиван одговор од 10 власника након што је послао јавни позив да их укључи у пројекат кућа за један евро, али су се они повукли у последњем тренутку. Остали никада нису одговорили.

Градоначелник Фиордалисо сматра да су се они који су се предомислили можда то учинили због проблема с рођацима који полажу право на исту имовину. Напуштене зграде у старим италијанским градовима понекад су подељене између више наследника који поседују само део – попут купатила, балкона, кухиње – и по италијанском закону, ништа се не може продати без писмене сагласности свих њих.

„Игла у пласту сена“

У прошлости је био обичај да деца наслеђују делове своје породичне куће, укључујући делове земље, бунаре и воћњаке. Али није увек гаранција да ће рођаци и даље бити у добрим односима и у контакту.

„Располагање потенцијалним кућама од једног евра суочено је с ћорсокаком јер је већина рођака који деле исту имовину била у међусобном сукобу из личних разлога или нису могли да се договоре око продаје. Неки су једва разговарали или познавали једни друге, други су живели у удаљеним градовима и чак и у иностранству“, каже Фиордалисо.

У неким случајевима домови никада нису били званично подељени између наследника тако да је линија власништва прекинута без јасних индиција ко би требало да буде садашњи власник.

Према Фиордалису, проналажење потомака власника који су емигрирали у иностранство, углавном у САД, Канаду и Аргентину и можда су имали различита презимена или су пренели своју италијанску имовину странцима, а да нису обавестили градску администрацију, био је веома тежак задатак.

„То је као да тражите иглу у пласту сена“, додаје он.

Једине две напуштене куће које је село Патрика успео да прода у оквиру своје шеме по цени од једног евра биле су у потпуном власништву два мештана, тако да није било потребе за проналажењем веза с рођацима из четвртог степена или пра- праунуцима, а они су могли да продају имање без икаквих компликација.

Компликовани породични односи

У ситуацијама компликованих породичних односа рођаци би могли да одлуче да не продају свој део због правних питања везаних за наследне спорове, а разлог може да буде и чиста освета.

Постоји и могућност да су првобитни власници, који већ дуги низ година живе негде другде, опрезни и не желе да се јаве локалним властима у страху да ће евентуално добити да плате заостале порезе за имовину и накнаде за одлагање отпада до 2.500 евра.

Још један разлог због којег шема за један евро никада није почела у Патрики могао би да буде и стање напуштених домова. Неке од кућа су превише запуштене да би биле продате, тако да добра воља власника не значи много.

Мештанин Патрике Ђани Валеко и његова два брата одлучили су да продају напуштену кућу својих родитеља да би видели шта ће се догодити, али су убрзо открили да је кућа далеко од пожељне.

Срећом, нису све напуштене куће у Патрики које би потенцијално могле да се продају за један евро у ужасном стању, а неке су ипак изазвале интересовање потенцијалних купаца.

Погледајте и: