https://sputnikportal.rs/20240327/kosmicki-spektakl-tek-sledi-djavolja-kometa-se-priblizila-zemlji-foto-1170398069.html
Космички спектакл тек следи: „Ђавоља комета“ се приближила Земљи /фото/
Космички спектакл тек следи: „Ђавоља комета“ се приближила Земљи /фото/
Sputnik Србија
Спектакуларна комета колоквијалног назива „ђавоља“ приближила се Земљи, а тренутно се може видети после сумрака на западном хоризонту. 27.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-27T23:00+0100
2024-03-27T23:00+0100
2024-03-27T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1b/1170398327_0:322:3069:2048_1920x0_80_0_0_262b569fa23d55cd6ff9b650c7ba60b8.jpg
Житељи северне Земљине хемисфере управо имају ретку прилику да сведоче како комета 12P/Pons-Brooks осветљава ноћно небо. Та комета типа Халејеве, саорбиталним циклусом од око 71 годину и језгром широким отприлике 30 километара, позната је по својим запањујућим ерупцијама гасоваи прашине.Рогата или ђавоља кометаКомета позната и као рогата или ђавоља комета вероватно је повезана с метеорском кишом капа-Драконида, одакле је вероватно и потекла, верују астрономи, преноси „ЕСА“.Док путује ближе Сунцу, лед унутар комете сублимира, односно прелази из чврстог у гасовити облик. Видљивост комете варира јер на тренутке бљештаво сјаји, а у другим је тренуцима једва приметна.Оптимално посматрање комете крајем марта и почетком априла је на северној хемисфери јер су тада најбоље шансе да се види, нарочито изнад западног хоризонта после сумрака. Док дурбини или мали телескопи побољшавају искуство гледања, постоји могућност да се види и голим оком, ако су услови видљивости усклађени. Међутим, сјај комете остаје непредвидив.Када следи прави спектаклНажалост, њено најближе приближавање Земљи у јуну 2024. подудара се с њеним нестанком с неба северне хемисфере. Другим речима, житељи јужне хемисфере моћи ће да је виде у пуно већем сјају. Тај космички спектакл, исто тако, неће поново красити ноћно небо до 2095. године.Назив комете заправо је одавање почасти двојици познатих посматрача комета у историји: Жан-Лују Понсу и Вилијаму Роберту Бруксу. Понс, француски астроном, познат је по својим револуционарним открићима, укључујући 37 виђења комета између 1801. и 1827. године.Његово посматрање 12. јануара 1812. означило је прво уочавање наведене комете, иако слабо. Током следећег месеца њен сјај се повећао, што је кулминирало спектакуларним приказом 15. августа, заједно с њеним препознатљивим репом.На основу Понсових педантних записа астрономи су одредили орбиталну путању комете, процењујући њен повратак у раздобљима између 65 и 75 година.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Космички спектакл тек следи: „Ђавоља комета“ се приближила Земљи /фото/
Спектакуларна комета колоквијалног назива „ђавоља“ приближила се Земљи, а тренутно се може видети после сумрака на западном хоризонту.
Житељи северне Земљине хемисфере управо имају ретку прилику да сведоче како комета 12P/Pons-Brooks осветљава ноћно небо. Та комета типа Халејеве, саорбиталним циклусом од око 71 годину и језгром широким отприлике 30 километара, позната је по својим запањујућим ерупцијама гасоваи прашине.
Комета позната и као рогата или ђавоља комета вероватно је повезана с метеорском кишом капа-Драконида, одакле је вероватно и потекла, верују астрономи,
преноси „ЕСА“.
Док путује ближе Сунцу, лед унутар комете сублимира, односно прелази из чврстог у гасовити облик. Видљивост комете варира јер на тренутке бљештаво сјаји, а у другим је тренуцима једва приметна.
Оптимално посматрање комете крајем марта и почетком априла је на северној хемисфери јер су тада најбоље шансе да се види, нарочито изнад западног хоризонта после сумрака. Док дурбини или мали телескопи побољшавају искуство гледања, постоји могућност да се види и голим оком, ако су услови видљивости усклађени. Међутим, сјај комете остаје непредвидив.
Када следи прави спектакл
Нажалост, њено најближе приближавање Земљи у јуну 2024. подудара се с њеним нестанком с неба северне хемисфере. Другим речима, житељи јужне хемисфере моћи ће да је виде у пуно већем сјају. Тај космички спектакл, исто тако, неће поново красити ноћно небо до 2095. године.
Назив комете заправо је одавање почасти двојици познатих посматрача комета у историји: Жан-Лују Понсу и Вилијаму Роберту Бруксу. Понс, француски астроном, познат је по својим револуционарним открићима, укључујући 37 виђења комета између 1801. и 1827. године.
Његово посматрање 12. јануара 1812. означило је прво уочавање наведене комете, иако слабо. Током следећег месеца њен сјај се повећао, што је кулминирало спектакуларним приказом 15. августа, заједно с њеним препознатљивим репом.
На основу Понсових педантних записа астрономи су одредили орбиталну путању комете, процењујући њен повратак у раздобљима између 65 и 75 година.
