Запад поново направио преседан због Косова - и поново прекршио међународно право!

Давање зеленог светла за пријем политичке творевине као што је Косово у Савет Европе је још један преседан у међународном праву на штету државе Србије и фаворизовање такозване државности Приштине, истичу саговорници Спутњика.

Такозвана држава Косово добила је у среду зелено светло на Комитету за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе за њихов захтев за пријем у чланство у овој организацији.

Нови преседан због Косова

Биљана Пантић Пиља, шефица српске делегације у ПССЕ, каже за Спутњик да је овим поступком учињен још један преседан када је Косово у питању.

„Следеће је по процедури да ће се о томе расправљати на наредном заседању у Стразбуру које је у априлу, након тога, ако ова одлука добије две трећине од присутних, то иде на Комитет министара,“ објашњава Пантић-Прља.

Она је истакла да је опет због Косова погажено међународно право и све норме до којих је ова институција држи.

„Наравно да је у питању апсолутни преседан и погажене су све норме међународног права зато што се никада није десило да нешто што није држава, и по овако убрзаној процедури, буде примљено у СЕ, односно да овакав извештај добије позитивно светло,“ закључила је наша саговорница.

Филозоф др Александар Лукић из Института за политичке студије сагласан је да је у питању још један преседан који је Запад учинио због Косова.

„Не постоји нека непризната творевина или полу-призната а да је члан СЕ. То значи да је Запад принуђен да оголи своју позицију, и да своја сопствена правила прегази ради неке своје користи, а то је у овом тренутку давања зеленог светла за чланство Косова у било коју међународну организацију,“ каже Лукић.

Србија треба да изађе из СЕ

Он такође истиче да је СЕ институција која се бави пре свега људским правима или би бар то требало да ради по свом статуту.

„Како је такозвано Косово заслужило да се нађе у оваквој организацији? Тако што терорише Србе на КиМ, и то не само у последње време, већ од периода од када се наша војска и полиција повукла са КиМ. Подсећам да смо недавно обележили 20 година од мартовског погрома над Србима од стране косовских Албанаца, као и да је терор на северу Косова свакодневан. Ако таква творевина заслужује да уђе у организацију која се бори за заштиту људских права, то је онда потпуно изокретање свих оних принципа за које смо мислили да их се Запад држи,“ каже Лукић.

Он такође сматра да ако дође до пријема Приштине у Савет Европе Србија ту не би имала више шта да тражи.

„Запад гази све своје принципе како би остварио голе интересе. Дакле, Косово није призната држава од стране Уједињених нација и у складу са тим не може да буде део ове институције. Лично мислим да ако се деси да Косово постане део СЕ, ми треба да изађемо. Уосталом шта је Русија изгубила што је изашла- ништа. Тако да и ми можемо да изађемо али да јасно образложимо своје разлоге, и да излазећи из СЕ останемо доследни, односно да се држимо принципа саме те организације ако их она буде погазила пријемом Косова,“ закључује Лукић.

За одлуку да се подржи захтев Приштине за пријем у ПССЕ гласао је 31 представник, док су против одлуке били представници Црне Горе и БиХ Маја Вукићевић и Сњежана Новаковић, као и наша два представника Биљана Пантић Пиља и Дуња Симоновић Братић. Уздржан је био посланик из Грчке.

Позивање на споразум из Охрида

У одлуци, објављеној на веб страници Савета Европе, Комитет министара се позива на Споразум о путу ка нормализацији односа Косова и Србије од 27. фебруара и његов Имплементациони анекс од 18. марта, о којима су лидери две стране, како се тврди, постигли сагласност у дијалогу уз посредство ЕУ-а.

Гласању о овом питању претходио је извештај известиоца ПССЕ за тзв. Косово Доре Бакојани, која је од Приштине тражила да испуни три услова, од којих је испуњен само један - враћање имовине манастиру Високи Дечани. Косово је у мају 2022. године поднело захтев за приступање СЕ, а у марту 2023. године СЕ је одлучио да апликацију Косова проследи Парламентарној скупштини те организације.

Парламентарна скупштина Савета Европе 25. априла у Стразбуру почиње своје редовно пролећно заседање на коме ће се разматрати и ова одлука. Ипак, коначну реч даје Комитет министара који би о приступању Косова могао гласати средином маја на годишњем састанку у Стразбуру.

Чланство у Савету Европе омогућило би Косову приступ Европском суду за људска права и придруживање бројним међународним конвенцијама. Савет Европе има 46 држава чланица, укључујући све земље Европске уније.