Ко потпаљује Гагаузију

Намера Молдавије да уђе у састав Румуније могло би да доведе то тога да се Гагаузија, као и Придњестровље, отцепи од те земље.

Гагаузија, аутономни округ на југу Молдавије, традиционално се залаже за зближавање са Русијом, док се власти у Кишињеву држе другачијег, проевропског курса усмереног ка европским интеграцијама.

Руски стручњаци подсећају да су власти Гагаузије још пре 10 година одржале плебисцит на којем 98 одсто гласача изјаснило се за „статус одложене аутономије“, што им даје право да се отцепи од Молдавије у случају губитка независности. Влада Молдавије није признала референдум, тврдећи да је незаконит.

„Ово није ствар која се дешава последњих дана, то је глас народа који је дат на референдуму пре десет година. Односно, Гагаузија је јасно одлучила да европске интеграције, у смислу који је Кишињев изабрао, нису прави пут. Дакле, ако Кишињев направи корак ка пуноправној европској интеграцији, Гагаузија ће отићи из њеног састава. Ова позиција се није мењала 15 година, а у извесном смислу Гуцул је то само потврдила. Кишињов се до сада евро-интегрисао, али је ипак остајао неутралан, тада се Гагаузија није бунила“, наводи руски политиколог Семјон Уралов.

Према његовим речима, ако је интеграција већ озбиљно у току, то значи да ће Гагаузија у овом случају имати на кога да се ослони, и то не само на Русију.

„Не само да је ми подржавамо, већ Гагаузија има веома добре контакте са Турском, па ће Истанбул, са своје стране, вршити притисак и на Кишињев, који такође зависи од Турске. Очигледно је да je у Молдавији игра занимљива, а ни Русија, такорећи, није сама“, додао је Уралов.

Лидер Гагаузије Евгенија Гуцул је упозорила да ће се регионалне власти обратити за помоћ свима, укључујући и Русију ако Молдавија на проглашење независности Гагаузије одреагује слањем војних снага. Она је уверена да ће у случају отцепљења, молдавске, па чак и румунске трупе бити доведене у регион.

Заменик председника Комитета за одбрану Државне думе Алексеј Журављов је изјавио да Гагаузија не улази у сферу интереса руских мировних снага, али се ситуација може променити ако избије сукоб у региону. Према речима Журављова, Гагаузи би могли да организују оружани отпор као одговор на акције Молдавије, али постоје и друге опције.

Буквално преко пута њих налази се и Придњестровље – а својевремено је Тираспољ успешно одбијао нападе из Кишињева. Осим тога, не може се занемарити руски мировни контингент који је тамо стациониран – његов задатак је управо да спречи крвопролиће у региону, нагласио је Журављов.

Руски експерти кажу да је још један сценарио могућ - Украјина би могла да пошаље један-два батаљона у Гагаузију, не толико да би помогла Молдавији, него да би „забиберила“ Москви, тако да у том случају главна опасност не долази из Молдавије и Румуније, него од суседне Украјине.

Руски експерт Генадиј Подлесни, који заступа ову тезу, каже да је председница Молдавије Маја Санду већ лишила Гагаузију приступа финансирању, али је уверен да молдавска војска и даље неће моћи да преузме контролу над Гагаузијом.

Лидер Гагаузије Евгенија Гацул изјавила је да је председник Русије обећао да ће народу Гагаузије пружити подршку

© POOL

/

Уђи у базу фотографија

Прозападни Кишињев „ратује“ против проруског Комрата

Молдавија, која има 2,6 милиона становника налази се између Украјине и Румуније, а заузела је изразито прозападни курс откако је Maja Санду дошла на власт 2020. Као и у случају са проруским Придњестровљем, Кишињев покушава економски и политички да угуши аутономију која се залаже за добре односе са Русијом, стварајући притиске, економске блокаде и вршећи политичке прогоне.

Гацул је на чело Гагузије дошла у мају прошле године као кандидат партије „Шор“, коју су прозападне молдавске власти прогласиле неуставном, оптужујући их, између осталог, за сарадњу са Русијом. После избора новог шефа Гагаузије централне власти Молдавије почеле су да врше јак притисак на овај проруски регион, а Санду и даље није потписала указ о именовању Евгеније Гацул у влади, што је у супротности са законодавством те земље.

Лидер Гагаузије, односно „башкан“ посетила је Русију ове недеље, где је потписан споразум са „Промсвјазбанком“ о сарадњи између те кредитне институције и органа аутономије, пошто Кишињев блокира економске и социјалне пројекте Гагаузије.

Ово је њена друга посета Русији откако је ступила на дужност „башкана“, након оне с почетка марта, када се састала са председником Владимиром Путином. Она је тада говорила о притисцима централних власти Молдавије на Гагаузију и обећању председника Русије да ће региону и народу Гагаузије пружити подршку. Како је навела, Русија ће подржати Гагаузију економски и социјално, без обзира на то што молдавске власти „иду против“ аутономије.

Док је Гацул ове недеље боравила у званичној посети Москви, председница Молдавије посетила је у престоницу Гагаузије - Комрат, где јој није приређен баш топао дочек. Демонстранти су је дочекали уз пароле: „Доле Маја Санду!“, а медији јављају да је Санду побегла од демонстраната. Она је тамо отпутовала због састанка са градоначелницима градова Гагаузије и шефовима регионалних служби.

Руски експерт Владимир Брутер сматра да ће тензије између Кишињева и Комрата и даље расти. Кишињев ће намерно провоцирати Гагаузију и вршити притисак како би се гагаузијска економија урушила.

Односи Кишињева са Придњестровљем и Гагаузијом ће наставити да се погоршавају, узимајући у обзир да званичне власти Молдавије не планирају да разговарају са представницима регија које сматрају својима. Наравно, западни свет ће стати на страну Санду, што може само да допринесе новој ескалацији на овим просторима.

„Задатак Гацул је да спречи раст тензија, а главни задатак је да одржи привреду Гагаузије, што је, по мом мишљењу, био главни циљ посете Москви и договора са ‘Промстројбанком’ “, додао је он.

То што је Санду посетила Гагаузију, док лидер није у земљи, један је од облика притиска, сматра Брутер.

„Санду, наравно, неће преговарати, то није део плана, Санду ће рећи Гагаузима како треба да се понашају... Међутим, Санду не може да утиче на јавно мњење Гагауза, оно ће јој се увек супротстављати и противити и то категорички. Она покушава да изврши притисак и сваком својом речју и сваким гестом, те поручује Гагаузима да им је њихова проруска оријентација сметња... Санду не сматра да постоји потреба да се било шта договара са Гагаузијом и штавише, њени политички спонзори сматрају да је погрешно преговарати са Гагаузијом или Придњестровљем – а то је погрешно“, објаснио је Брутер.

Молдавија жели да „пречицом“ стигне у Румунију

Молдавија је, као и Украјина, Западу потребна зарад личних интереса, као полигон за геополитичку конфронтацију са Русијом, а то изгледа посебно цинично ако се има у виду ситуација у Украјини која је у великој мери изазвана неодговорном политиком ширења алијансе.

Није тајна да актуелна председница Молдавије Маја Санду, која има румунско држављанство, покушава да угура земљу у састав Румуније. Молдавија се пријавила за чланство у ЕУ, али је то дуг пут, па молдавске власти рачунају на то да би припајање Румунији било „пречица“ за улазак у европску породицу. Истовремено, идеја о стварању тзв. „велике Румуније“ још увек живи и у Румунији.

Гуцул је рекла да аутономна област Гагаузија жели да остане у саставу Молдавије, али ће „предузети мере“, уколико власти те земље одлуче да се уједине са Румунијом.

Према њеним речима, становници Молдавије не желе да се њихова земља придружи Европској унији, већ је њихова жеља да живе у сувереној и независној држави, која би била у пријатељским односима са својим суседима.

Управо жеља дела молдавских елита да уђу у састав Румуније постала је један од разлога за сукоб у Придњестровљу. После неуспелог покушаја молдавских власти да на силу реше проблем 1992. године, Придњестровље је практично постало територија која није под контролом Кишињева, а тамо је стациониран и контигент руских мировних снага.

Упркос притисцима Кишињева, Гагаузија активно развија сарадњу са Русијом у разним областима. Воде се разговори о директном снабдевању руским гасом по сниженим ценама, као и о преференцијалном режиму за увоз пољопривредних производа из аутономије на руска тржишта. Очекује се да ће извозници Гагаузије највероватније добити веома озбиљне повластице у односу на друге молдавске регионе. Треће, добили су приступ руској платној инфраструктури.

Иначе, Гагаузија је мала област са свега 135 хиљада становника. Име је дошло од Гагауза, туркијског народа за који се сматра да највероватније потиче од Турака Селџука, мада постоје и друге верзије о њиховом пореку.

Гагаузи су данас махом православни хришћани, поштују Руску православну цркву и имају дугу традицију подржавања проруских партија.

У Гагаузији постоје три званична језика: гагаузијски, румунски и руски, али је у ствари главни језик аутономије - руски. Преписка са органима власти, предузећима, организацијама и институцијама ван Гагаузије води се углавном на руском језику.