„ДУУЛЕЕ СААВИИЋ“! Хук са Маракане који је створио модерног српског витеза

Књига о човеку који је једним потезом ућуткао „Хајбери“ па и читав Лондон, који је својим фудбалским бравурама испредао нити уметности којој су се дивили Пабло Пикасо и Љуба Поповић, а које су без речи остављале Мома Капора и Милоша Црњанског, оцењена је као једна од најбољих књига о било којем спортисти код нас.

Промоција књиге „Дуле Савић“ окупила је у Руском дому књижевнике, песнике, академике, црквене великодостојнике, родитеље са малом децом на раменима и многе друге, а окупљени су покушали да одгонетну тешко објашњиви феномен планетарне популарности и фанатичне љубави навијача, али и целокупног српског народа према Дулету Савићу.

Ова књига, како каже аутор Александар Апостоловски, приказује само фрагменте онога што име Дулета Савића представља у спортској, али и културној и друштвеној историји Уба, Београда и Србије. Громогласни хук „Звездине“ трибине и десетине хиљада грла која као један глас узвикују „ДУУЛЕЕ СААВИИЋ“ ушло је и у анале кинематографије. Савић је, рекао је Апостоловски, одређена врста рокенрол звезде, чија популарност не јењава.

Промоција књиге ,,Дуле Савић" у Руском дому

© Фото : Спутњику уступио Руски дом / Промоција књиге ,,Дуле Савић" у Руском дому

Ова врло слојевита личност коју су ценили и у чијем су друштву уживали најразличитији људи из света културе, уметности и спорта важи и за „промотера политичке некоректности“ зато што отворено исказује своју љубав према руском народу и култури.

Како је Дуле Савић рекао, промоција његове књиге није случајно одржана у Руском дому. Јер, он не пропушта прилику да своје ставове, без страха од цензуре или погрешног тумачења, искаже увек и свуда, јасно и гласно.

Величину Душана Савића описују многобројне анегдоте и заједничка сећања људи који представљају живо сведочанство легенде. Поред фудбалских бравура, људе је остављао и још оставља без речи – добротом и љубазношћу.

Дуле Савић

© Фото : Спутњику уступила Марина Рајевић Савић / Дуле Савић

„Тајна“ опстанка не само имена већ и легенде о Дулету Савићу, каже аутор књиге, је, изгледа, у чињеници „да је једноставно добар момак“.

„Црвена Звезда“ као симбол Српства

Историчар Александар Раковић објашњава да детаљан приказ познатих и мање познатих имена потиче из Савићеве жеље да не изостави ни једно име које га је пратило и на свој начин допринело клесању његовог имена у легенду.

Дуле Савић

© Фото : Спутњику уступила Марина Рајевић Савић / Дуле Савић

Још једна димензија, каже Раковић, је и та што је „Звезда“ била суштински утемељена у друштво тадашње Југославије. У времену када су Срби изгубили били свој „свод“ и када им је идентитет био насилно утапан у други, био им је потребан нови симбол под којим би се проналазили и препознавали. Тај симбол и нови свод била је управо „Црвена Звезда“.

Уместо српске, носила се „Звездина“ застава. Први замах српског идентитета долазио је из хука са „Звездине“ трибине, рекао је Раковић.

Дуле Савић

© Фото : Спутњику уступила Марина Рајевић Савић / Дуле Савић

Из угла једног „Гробара“

Режисер и Партизановац Драгослав Бокан рекао је да Душан Савић превазилази спорт. Он Савића сматра савременим витезом који, попут хероја из српске историје, одише нежношћу и осећајношћу, док истовремено поносно носи и силину свог имена.

Дуле Савић, рекао је Бокан, не припада само Звездашима, већ целом српском народу и његово име је синоним за Србију. На крају крајева, каже он, народну песму, или у овом случају оно антологијско „ДУУЛЕЕ СААВИИЋ“, што и јесте својеврсна песма, не добија онај који је прижељкује, већ онај којег народ сам по својој природи препозна као заслужног.

Дуле Савић

© Фото : Спутњику уступила Марина Рајевић Савић / Дуле Савић

Последњи говорник на трибини био је човек који је први излазио из тунела на Маракани, предводећи „Звездин“ тим. Након пар анегдота и питања, Дуле Савић је на једно огромно питање одговорио у свом маниру – искрено и скромно.

Упитан шта је за њега „Црвена Звезда“, одговорио је само „Бог на небу, „Црвена Звезда“ на земљи.