Могу ли две кључне адресе у Европи да подрже план Б за Балкан и Србију /видео/

Србија није оставила без информација у вези са куповином „рафала“ два центра која су нам животно важна - Москву и Пекинг и верујем да је то разјашњено без неких већих проблема, каже дипломата Зоран Миливојевић и објашњава зашто је Србија заиграла на француску карту и две кључне адресе у Европи.

Наш саговорник сматра да је куповина борбених авиона „рафал“ од Француза потврда војне неутралности и независности - нема одрицања ни од сарадње с Кинезима, ни с Русима, ни на војном ни на неком другом плану, а ово је успостављање баланса и улог у односима са Западом. Уколико се убудуће са Западом нешто буде озбиљно разговарало на тему Србије и српских интереса, то неће мимоићи Париз који се, како каже Миливојевић, сад квалификовао за прву адресу и за првог консултанта.

Србија се обраћа на две адресе у Европи

По мишљењу овог дипломате, уколико Србија не жели француско-немачки споразум онда ће морати да тражи упориште за разумевање управо код оних који највише инсистирају на томе. Поставља се, међутим, питање шта бисмо могли на ту тему да разговарамо са земљама Бенелукса, на пример, па чак и са Шпанијом која није признала независност Косова. Наши аргументи могли би да имају ефекат само на две адресе – Берлин или Париз, јер Лондон и Вашингтон одавно то нису.

„Зато ми разговарамо само са оним Европљанима који имају интерес за овај регион, а који стоје иза плана А, јер план Б немају. Ми се трудимо да се успостави план Б и то је то улагање у француску карту, јер смо морали да нађемо неког на Западу. Избор је пао на Париз и не знам кога би другог изабрали у овом тренутку,“ категоричан је Миливојевић.

Три стратешки важне чињенице за српске интересе

Није случајно, додаје он, то што се убрзо после посете наше делегације Паризу, председник државе састао са кинеским министром туризма и да је објављена информација да је Кина после Немачке други партнер Србије, што није била до пре само две године. Постоји још једна ствар која ће бити интересантна ако се догоди, каже Миливојевић, а то је да би кинески председник Си Ђипинг управо из Париза могао да дође право у Београд.

„Треба питати Кинезе откуд њихов председник баш тамо, а не у неком другом центру. То кажем због тога што Србија у свом стратешком поимању сада има у виду и три кључне чињенице: да нема одбране државног и националног интереса без Москве и Пекинга, да кинеско - руски односи напредују и да смо ушли у нови светски поредак,“ нагласио је наш саговорник.

Добра је вест то што је Србија позвана као посматрач БРИКС-а, а себе у најмању руку рачуна да је подједнако зависна и од колективног Запада, и од колективног Југа. Ипак, треба нагласити да чињеница о заштити државних и националних интереса кад је положај Москве и Пекинга има приоритет у њеном схватању,“ рекао је Миливојевић.

Француска шанса да Србија пронађе упориште код западних сила

Према речима дипломате, кристално су јасни досадашњи ставови Француске и посета Александра Вучића Паризу показује да су се негде срели интереси Србије и Француске у овом тренутку.

С друге стране, Британија нас већ два века, сматра Миливојевић, третира као земљу која је у руској орбити, а не треба заборавити да је већ после Првог балканског рата кренула иницијатива са Лондонском конференцијом која се бавила судбином балканских народа.

„Признање Албаније као државе и спречавања Србије да изађе на топла мора био је директан резултат британске политике која се до дан данас није променила. О Америци не треба ни говорити, јер је код Американца све чисто и јасно - ако сте на њиховој линији, онда сте пријатељ, ако нисте онда сте непријатељ. Ми нисмо пријатељи, ту нема дилеме, тако да је Француска адреса у покушају Србије да нађе неко упориште код западних сила и да некако проба да направи неку врсту баланса,“ верује Миливојевић.

Француска је, додаје наш саговорник, после изласка Велике Британије из Европске уније и сукоба у Украјини пронашла простор да себе дефинише као велику силу, као водећу државу ЕУ, јер је нуклеарна сила и у том смислу доминира у односу на Немачку. Француска такође, наглашава Миливојевић, покушава да нађе свој простор овде, на Балкану - тражи где би могла да се удене.

Осим Русије и Кине нико се не нуди да стратешки залегне за Београд

Када су Французи у питању улог је управо тај да желе да дефинишу своју позицију на Србији на коју, истиче наш саговорник, нико са Запада не може одлучујуће да утиче да се одрекне Косова и Метохије.

Миливојевић сматра да Француска тражи своје место па за почетак хоће да саслуша Србију и да има разумевање за српске интересе и позиције, а у мери како се буде понашала у Комитету министара у Савету Европе видећемо и колико јој се може веровати.

Ипак, напомиње наш саговорник, нико се у последње време, осим Русије и Кине, не нуди да стратешки залегне за Београд, а то је велики улог уколико је јасна позиција да Србија неће да се одрекне свог државног и националног интереса.

Да ли Макрон тврди пазар с Русијом

Кад је реч о Француској, по оцени Миливојевића, не мање важна тема је то што се Емануел Макрон залаже за аутономију или неку врсту суверенитета Европске уније у односу на Америку, преко јачања војних снага и безбедносне политике. Ипак, наш саговорник није сигуран колико ће француски председник у томе успети. С друге стране, како каже, без обзира на то што тренутно између Москве и Париза не цветају руже, Макрон ипак задржава могућност да буде први саговорник Русије у неком расплету око Украјине.

„То видим упркос чињеници да Макрон шаље на украјински фронт своје војнике. Сматрам да Француска тврди пазар, наступа с оштром варијантом да би сутра била првопозвана да може да каже своје мишљење, јер су сви други у сенци Америке.“

Слажу се карте, следи озбиљан расплет

Сада се слажу карте, каже Миливојевић који је уверен да следи озбиљан расплет после краха не само контраофанзиве у Украјини него краха целе политике Запада према рУсији - санкционе политике која је доживела фијаско у економској, политичкој сфери,убедљиве победе Путина и јасне ситуације да нема промене руске унутрашње политике и стабилности и по питању квалитета наступа на фронту.

„Близу смо расплета где ће Запад морати да прихвати геостратешке и геополитичке реалности и да се на неки начин определи за другу врсту приступа када је реч о Украјини. У том смислу, Француска тражи простор да не буде у сенци ни Немачке, али ни Америке кад се говори о Европи. Она с изласком Велике Британије, види себе као могућу главну силу, а Макрон има и личне амбиције“, закључује Миливојевић.

Погледајте и: