Може ли недавна ерупција моћног вулкана да изазове пад температуре на Земљи /видео, фото/

Када је планина Руанг (Монт Руанг) у Индонезији прошле недеље имала вишеструке експлозивне ерупције, вулкански гасови су бачени толико високо да су стигли до другог слоја атмосфере, километрима изнад земље.

Према сателитским проценама, снага ерупција планине Руанг послала је облак пепела и гасова више од 20 километара у ваздух, око десет километара изнад висине лета комерцијалних авиона. Потенцијални утицаји ерупције на временске прилике и климу полако долазе у фокус, а опасност коју представља вулкан и даље постоји и евакуације се настављају, пише Си-Ен-Ен.

Седам ерупција у једном дану

Могуће је да вулкани имају краткорочни ефекат на климу - укључујући глобално хлађење - због гасова које испуштају високо у горњу атмосферу. Али утицај планине Руанг на климу ће вероватно бити минималан, каже Грег Хјуи, директор Одељења за геолошке и атмосферске науке на Џорџија Теху.

А на свакодневне временске услове у близини планине Руанг, као што су температура, облаци и киша, вулкан вероватно неће дуго утицати, објаснио је Хјуи.

Mount Ruang in north Sulawesi, Indonesia erupted and produced lightning 😳
pic.twitter.com/YY4KxbFZc5

— Wu Tang is for the Children (@WUTangKids) April 18, 2024

Планина Руанг, 725 метара висок стратовулкан на острву Руанг у индонезијској провинцији Северни Сулавеси, еруптирао је најмање седам пута од прошлог уторка увече, саопштила је национална вулканолошка агенција. Вулканолози кажу да стратовулкани могу да произведу експлозивне ерупције јер њихов конусни облик омогућава акумулацију гаса.

Вулкански пепео је обично мешавина здробљених чврстих материја - стена, минерала и стакла - и гасова као што су водена пара, угљен-диоксид и сумпор-диоксид.

„Сам пепео остаје кратко у атмосфери јер је тежак, велики и има тенденцију да се брзо слегне“, рекао је Хјуи. „Гасови достижу много више у атмосфери“.

Како настаје сумпорна киселина у стратосфери

Густи пепео близу површине ствара опасну мешавину ваздуха и изазива привремени ефекат хлађења блокирањем загревања од сунчеве светлости. Након што активна ерупција престане, пепео почиње да се таложи.

Неки гасови из ерупција планине Руанг подигли су се толико високо да су продрли у стратосферу, други слој Земљине атмосфере који се налази тачно изнад тропосфере, где се одвија сав живот.

Стратосфера је веома сува и, према Хјуију, обично се у њу филтрирају само дуговечни гасови. Вулканска ерупција је једини природни начин да краткотрајни гасови као што су сумпор-диоксид и водена пара стигну до стратосфере.

Its Scary yet its beautiful.. Mount Ruang , North Sulawesi. pic.twitter.com/LQ0jgLu31v

— Ryanednan (𓅊,𓅊) (@ryanednan) April 18, 2024

Једном у стратосфери, сумпор диоксид и водена пара се комбинују и формирају аеросоле сумпорне киселине који стварају слој замућених капљица. Ове капљице се шире далеко од тачке уласка и остају у стратосфери до три године, рефлектујући сунчеву светлост назад у свемир и узрокујући пад глобалних температура. Али ефекат хлађења траје дуже ако више гаса доспе у стратосферу.

Планина Пинатубо на Филипинима - још један стратовулкан - еруптирала је 1991. године и произвела је највећи облак сумпор-диоксида икада измерен. Ерупција је послала више од 17 милиона тона гаса у атмосферу и довела до глобалног пада температуре од око 0,5 степени Целзијуса, који је трајао око годину дана, показују подаци Геолошког завода Сједињених Држава.

Поређења ради, сателитски инструменти процењују да је планина Руанг до сада избацила око 300.000 тона сумпор-диоксида, али није сасвим јасно колико је тог облака доспело у стратосферу. Иако је тај број прилично висок, према Хјуију, то није екстреман случај.

Ерупција попут оне на планини Пинатуба 1991. свакако би могла да охлади планету на неколико година, али не би могла да избрише тренутне климатске проблеме изазване загађењем, а нанела би огромну штету животу и имовини.

Погледајте и: