Старо сајмиште као неми сведок људске природе - Од врхунског стваралаштва до најсвирепијег зла

Централна кула Старог сајмишта у Београду обновљена је и спремна за усељавање меморијалног центра и постављање сталне изложбе која ће сведочити о живописној и потресној историји овог објекта.

Београдско Старо сајмиште, смештено недалеко од Бранковог моста, на новобеоградској обали Саве, подигнуто је 1937. године, а за споменик културе проглашено је пола века касније.

Током своје историје судбина овог комплекса објеката се мењала – од сајамских павиљона, преко концентрационог логора, до административних канцеларија и уметничких атељеа. Ипак, Старо сајмиште је деценијама било потпуно запуштено, зарасло у шипражје и готово невидљиво за већину житеља и посетилаца Београда.

Тек је средином 2022. године, након усвајања неопходних законских аката, почела његова обнова, која се одвија у две фазе, а грађевински радови на Централној кули су сада потпуно завршени, каже у разговору за Спутњик главни пројектант за обнову Старог сајмишта Александра Шевић.

„Оно што је преостало да уради корисник, а то је инсититуција Меморијални центар 'Старо сајмиште', јесте израда пројекта и реализација изложбене поставке, тако да се очекује да би посетиоци већ крајем ове или почетком следеће године могли ту изложбу да виде у објекту. С обзиром на то да је он у грађевинском смислу готов и да је ентеријер завршен, мислим да ће Меморијални центар тај објекат на неки начин користити и током ове године, у оној мери у којој то околности буду дозвољавале, неким својим програмима, јер најбоље се чува објекат који живи“, објашњава Александра Шевић.

Према њеним речима, највећи изазов за све који су учествовали у обнови било је само стање у којем се Централна кула налазила, као и недостатак архивског пројекта, на основу којег би се радила реконструкција.

„Све смо снимали на лицу места, истраживањем и упоређивањем с доступном фото-документацијом која нам је говорила о одређеним детаљима. Други битан аспект је било статички нестабилно стање објекта. То је био толики степен девастираности, да је била угрожена сама конструкција, тако да смо у првој години морали да усредсредимо пажњу пре свега на статичку санацију објекта и израду фасаде. Тек након тога смо у другој фази, односно у другој години, могли да почнемо радове на инсталацијама и ентеријеру“, наводи наша саговорница.

Александра Шевић истиче да свако ко је имао прилике да прође шеталиштем уз Саву у близини Старог сајмишта зна да ту постоји и неколико очуваних аутентичних здања. Реч је о Италијанском, Чехословачком, Турском, Мађарском и Спасићевом павиљону који се налазе у близини Бранковог моста, односно некадашњег Моста краља Александра.

Такозвани Југословенски павиљони, које су се налазили у другом појасу око Централне куле знатно су оштећени у бомбардовању Београда.

„За сада је урађен пројекат за реконструкцију, санацију и адаптацију Италијанског павиљона који је први следећи у низу објеката који ће бити реконструисани. Спасићев павиљон је у много бољем стању него други, али се ту у овом тренутку решавају разни имовинско-правни административни проблеми. План и програм је да се иде надаље с једним по једним павиљоном. Примарно је и да се тај простор хортикултурно уреди јер је без тога просто немогуће прво формирати комплекс тако да он буде доступан посетиоцима“, напомиње наша саговорница.

Страдање невиних - најтеже сећање

Сама изградња београдског сајма 1937. године била је први знак идеје да град прелази на другу обалу Саве. То се десило на иницијативу тадашњег градоначелника Београда Владе Илића, али су павиљони, нажалост, своју основну сајамску намену имали врло кратко, односно само до 1941. године.

„Тада је наступио страшни период од четири године када се ту одвијало незамисливо страдање недужних људи, Јевреја, Срба, Рома, антифашиста. Остало је страшно сећање на тај период, које је и најјаче од свих сећања којима би у вези с тим простором требало да се бавимо“, каже Александра Шевић.

У послератном периоду простор Старог сајмишта користила је Дирекција за изградњу Новог Београда, за своје пројектне бирое и канцеларије.

„То није дуго трајало, до почетка 50-их година, када је на предлог Моше Пијаде, тај простор био уступљен на коришћење уметницима. Централна кула је у том смислу веома интересантна и значајна јер има велику висину од пет метара, то је за уметнике који раде велике формате био врло погодан простор. Тај уметнички период је и најдужи“, напомиње Александра Шеви.

Она додаје да се у том објекту и даље налази неколико атељеа, али да већина уметника који су иницијално добили тај простор на коришћење више није жива, тако да нема ни много оних који полажу право на боравак у том простору.

„И Италијански павиљон ће бити изложбени јер је Меморијални центар посвећен сећању на страдање Јевреја, Рома, Срба“, каже наша саговорница.

Старо сајмиште се, посматрано са шеталишта уз реку Саву, налази на путу ка Музеју савремене уметности и Парку пријатељства, односно на потезу који би у будућности требало да буде обогаћен објектима у којима ће се налазити Природњачки музеј, Београдска филхармонија.

„Шири потез ће се, ипак, развијати независно од комплекса Старог сајмишта, које је доста дефинисан и ограничен простор. Ту треба да дође до спајања саобраћајнице, гради се парче Булевара Николе Тесле које је недостајало. С друге стране је Бранков мост као доста јака разделница између та два појаса, река Сава, као и постојећи Железнички мост, а у најавама је и изградња новог моста. Тај простор ће бити спојен само у пешачком смислу, шеталиштем уз Саву, а све остало су доста интезивне саобраћајнице које ће нас у будућности уоквирити“, напомиње Шевићева.