Данас је Велики четвртак, када је на Тајној вечери установљено причешће

Све православне цркве данас обележавају Велики четвртак, успомену на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика на којој су установљени најсветији канони хришћанске цркве и пре свих, света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.

Велики Четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.

На Велики четвртак обележавају се четири важна догађаја - свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и издаја сина Божијег.

Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: "Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова".

Затим је узео чашу вина и рекао: "Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха".

Ове речи Христове понављају се до данас на литургијама пре причешћа.

Исус је на Велики четвртак својим ученицима опрао ноге, учећи их да служе једни другима и говорио о предстојећем страдању.

Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.

Исус је у току вечере открио издајство једног од својих ученика, а у Гетсиманском врту је својом личном молитвом указао да је молитва за време невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и телесне смрти.

Те ноћи Христа су се одрекла два његова ученика: Јуда Искариотски и Симон Петар, а један од њих Јуда га је издао односно директно учествовао у његовом хапшењу од власти Рима.

Христос је пред свима рекао: Заиста вам кажем, један од вас издаће ме (Мат.26:21).

"А Јуда издајник његов одговарајући рече: Да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза“ (Мат. 26:25). Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом" (Мат. 26:35).

Јуда још на Велику Среду отишао код јеврејских првосвештеника и рекао: "Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребрњака" (Мат. 26:15) чиме је у ствари већ дан пре издао Исуса. Због сећања на ово издајство средом се пости.

Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, постили "на води".

На литургијама се верници причешћују хлебом (нафором) - телом Христовим и вином, које је симбол његове крви проливене за спас људског рода.

У свим храмовима СПЦ на овај празник се служи литургија Светог Василија Великог, која се служи 10 пута годишње, на све велике православне празнике.

На литургији Великог четвртка освећује се, по потреби, Свето миро у саборним храмовима у седиштима аутокефалних цркава, чије је варење почело на Велики понедељак.

На овој литургији такође се освећују и припремају причасни дарови за болеснике, који се на часним трпезама чувају преко целе године. Уместо херувимске песме, причасне и песме "Да исполњатсја" пева се део молитве пред причешће: "Вечери твојеја тајнија".

Увече се држи велико бденије и чита се Дванаест страсних Јеванђеља, у којима су описана страдања Господња.

За успомену на омивање ногу, у саборним храмовима појединих цркава и данас се врши чин омивања ногу после одслужене архијерејске Литургије Св. Василија Великог, нарочито у Јерусалиму.

У Српској Православној цркви, овај чин се вршио већ у првој половини 14. века, као што се види из Типика српског Архиепископа Никодима. У Карловачкој Митрополији обновио га је Митрополит Павле Ненадовић.