Решена полувековна мистерија огромне рупе на Антарктику - последице могу бити далекосежне /фото/

У револуционарном открићу, научници су открили деценијама стару мистерију антарктичког леда, бацајући светло на његову претходно недокучиву формацију.

У пространству антарктичког Веделовог мора, где влада вечни ледени стисак зиме, лежи загонетка која деценијама збуњује научнике. То је слагалица са разјапљеном рупом, која се понекад отвара у близини потопљеног врха познатог као Мауд Рисе, откривајући испод себе хладну морску таму. Овај мистериозни феномен, који је први пут примећен 1974. године, својим спорадичним појављивањем пркоси олаком научном објашњењу.

Међутим, последњих година су се делови те ледене слагалице почели спајати на свом месту.

Која је карика недостајала

Комбинацијом најсавременије технологије, укључујући сателитске снимке, плутајуће аутономне инструменте, па чак и фоке опремљене сензорима, научници су кренули у потрагу за дешифровањем тајни загонетне полиније (подручја отворене воде окружене морским ледом) поред Мауд Рисе.

„Екманов транспорт је био основни састојак који је недостајао... да би се одржало мешања соли и топлоте према површинској води“, објашњава океанограф Алберто Навеира Гарабато са британског Универзитета Саутемптон.

Овај процес, вођен отпором изазваним ветром, игра кључну улогу у одржавању равнотеже соли и топлоте неопходне за формирање поменуте полиније. Екманов транспорт настаје када се површинске воде океана нађу под утицајем силе трења која на њих делује кроз ветар. Како ветар дува, он ствара силу трења на површини океана која са собом вуче горњих 10 до 100 метара воденог стуба.

Scoperta la causa delle polinie antartiche grazie a foche elefante e correnti oceaniche. Il trasporto di Ekman rivela il segreto dietro la formazione di queste aree di acqua libera nel ghiaccio marino. La polinia di Maud Rise vista dallo spazio,https://t.co/0bIKPKvoEe pic.twitter.com/4pKVQGMU6T

— La Citta News (@lacittanews) May 2, 2024

За разлику од уобичајених полинија које се налазе у близини антарктичке обале, полинија Мауд Рисе је редак призор, јер се налази даље од обале него обично. Њено поновно појављивање 2016. и 2017. године, отприлике величине америчке државе Мејн, привукло је пажњу научника широм света, што је подстакло низ истрага о њеном пореклу и постојаности.

Далекосежне последице на климу

Истраживање, објављено у часопису „Сајенс адвансис“ открило је сложену интеракцију фактора који доприносе постојању ове полиније. Снажна кружна струја која окружује Веделово море, у комбинацији са турбулентним вртлозима који транспортују со, створили су савршене услове за њено формирање и опстанак.

„То уздизање помаже да се објасни како морски лед може да се отопи“, каже океанограф Фабијен Рокует са шведског Универзитета Гетеборг, објашњавајући важност соли у том процесу.

И заиста, способност соли да снизи тачку смрзавања воде је кључна у спречавању потпуног смрзавања полинија.

Разумевање механизама иза полиније Мауд Рисе није вођено само научном потрагом за решењем мистерије. Ово има импликације на будућност антарктичког морског леда, па чак и глобалних климатских образаца. Како климатолози предвиђају јаче и учесталије антарктичке зимске ветрове, појава великих полинија као што је Мауд Рисе могла би постати чешћа у наредним годинама.

„Отисак полинија може остати у води дуги низ година... Оне могу да промене начин на који се вода креће и начин на који струје преносе топлоту на континент“, примећује климатолог Сара Гил са америчког Универзитета у Калифорнији у Сан Дијегу, истичући далекосежне последице ових ледених појава, пренео је „Сајенс алерт“.

Погледајте и: