Шта је пронађено у костима веверица: Нова открића о oпакој болести која је харала у средњем веку

Веверице су можда имале улогу у ширењу лепре у средњем веку, утврдили су истраживачи са Универзитета у Базелу након што су идентификовали патоген који је изазвао болест у костима средњовековне веверице.

Водећа ауторка студије Верена Шунеман са Универзитета у Базелу изјавила је да још није јасно какву су тачно улогу животиње имале у ширењу и преношењу лепре, преноси Свис инфо.

"Не знамо да ли су веверице заразиле људе или обрнуто", каже она.

Бактерије лепре (ycobacterium leprae) које су истраживачи открили у костима средњовековне веверице из Енглеске уско су повезане са бактеријама лепре које се налазе у људским костима из истог периода и региона, наведено је у студији објављеној у научном часопису Карент бајолоџи.

Према Шунемановој, сазнања о лепри у средњем веку су од великог значаја и данас, јер та болест није потпуно искорењена. Како је додала, око 200.000 људи оболи од ове болести сваке године.

"Како се болест шири још није у потпуности схваћено. Животињама као домаћинима лепре посвећује се мало пажње. Међутим, животиње могу бити важне за разумевање постојаности болести", објаснила је Шунеманова.

Истраживање историје такозваних зооноза, односно болести које се могу пренети са животиња на људе, могло би да пружи важан увид у овом погледу, додала је.

У оквиру студије, истраживачи су испитали остатке дванаест црвених веверица и 25 људи на археолошком налазишту у Винчестеру (Велика Британија). Град је био познат по такозваном лепрозаријуму, болници за оболеле од лепре.

Такође је имао везе са трговином крзном, будући да је дошло до размене између пацијената са губом и веверица, јер су се капути правили од крзна веверице у средњем веку, наводи се у студији.

Поред тога, веверице су се понекад држале као кућни љубимци током овог периода.

Погледајте и: