Откривамо шта је права фармацеутска мафија и зашто је опаснија од трговаца хероином

Права фармацеутска мафија бави се продајом лажних лекова и оставарује знатно веће профите од трговаца хероином. Реч је о најбрже растућој криминалној индустрији, открива фармацеут Павле Зелић, менаџер за међународну сарадњу у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије.

Права фармацеутска мафија је иста она коју добро познајемо из серијала филмова „Кум“ и свих наследника из те традиције таквих породица које су се последњих година преоријентисале на фармацеутски злочин, каже Зелић за Спутњик.

Преоријентација мафије: Са хероина на лажне лекове

Професор Рони Берковиц из Израела који је први дефинисао тај термин, под фармацеутским злочином подразумева различите врсте злоупотребе лекова на врло креативне начине којима се баве организоване криминалне групе, објашњава Зелић.

Реч је о широко познатим мафијашким породицама из Италије, Мексика и Далеког истока које су се до сада бавиле трговином оружјем, наркотицима и људима, а све се чешће се преоријентишу на фалсификовање и промет лекова који за последицу има изузетно озбиљне ефекте на јавно здравље, додаје Зелић.

„Постоји велики број смртних случајева или угрожавања здравља на различите начине тако да је та криминална делатност фармацеутског злочина коју спроводи фармацеутска мафија, односно мафија са деловањем у фармацеутској сфери, нешто непознато а ево ми се већ низ година тиме бавимо како у Србији, тако и на међународном плану. Различите организације од Светске здравствене преко Интерпола, агенције коју представљам, Министарства здравља и других тела су посвећени борби против фармацеутске мафије и освешћивању јавности како бисмо били спремни да не подлегнемо изазовима и паднемо у њихове раље, јер се врло лако долази до тих производа, нарочито преко друштвених мрежа.“

Већи профит и више мртвих

У последњих петнаестак година ова илегална индустрија је јако напредовала јер су фалсификатори из кућних услова прешли на индустријски ниво, а потражња за фалсификованим лековима је огромна јер се различити производи не могу често набавити легалним путем.

Прави лекови често знају да коштају неколико хиљада евра, док лажни не коштају готово ништа и зато је маргина огромна, а зарада је неколико стотина процената већа у односу на оно што је инвестиција мафијаша.

Хероин

© Fotolia / Africa Studio

„Са 75 милијарди годишњег промета пре неких петнаестак година данас је то досегло, према најновијим подацима из децембра 2023. које је објавила СЗО – 431 милијарду. То је процена илегалног тржишта лекова на глобалном нивоу, а сматра се да је та цифра чак и већа. Десет одсто промета свих лекова на свету отпада на лажне лекове. У неким земљама тај проценат је значајно већи, у субсахарској Африци, централној Америци и југоисточној Азији. У земљама које имају развијеније системе контроле и дистрибуције, као што је наша, тај проценат је око један. Али ако знамо да је промет лекова у Србији скоро две милијарде, према подацима Агенције за лекове, један проценат је веома много.“

Делује парадоксално, али не само што је већи профит од трговине лажним лековима него класичним дрогама, већ је већи и број жртава и то је најстрашнија статистика. У САД је 2022. године било више од 100.000 предозирања а већина тог драматичног пораста броја предозирања није била везана ни за хероин, ни за кокаин ни, за амфитамине већ за фалсификоване лекове.

„Тако да је шверц хероина у односу на трговину лажним лековима – смешан.“

Како ради напуљска мафија – Гамора

Зелић истиче да је опасна претпоставка да уколико у лажним лековима нема ничега токсичног и опасног да онда то није ништа страшно, јер ако је реч о лековима који би требало да спасу живот, ту долазимо до две категорије ризика односно негативних ефеката лажних лекова.

Изостанак ефекта, односно чињеница да је то плацебо може да вас убије јер очекујете да ће вам спасити живот, додаје Зелић.

Као пример наводи карактеристичан случај из 2014/2015. године кад је напуљска мафија Гамора користила паковања потрошених лекова за карцином дојке које су пунили водом и поново пуштали у легални ланац снабдевања, помоћу саучесника из велепродаје који су их пласирали у болнице у Немачкој, скандинавским земљама, Великој Британији...

Неке медицинске сестре приметиле су да пацијенткиње које су биле на хемотерапији нису добро реаговале, није било нежељених реакција, а дешавало се да поново добију канцер јер та терапија просто није деловала. А било је и смртних случајева.

„Приметиле су да је гумени чеп на бочици већ бушен и да је онда невешто залепљен да би се замаскирала истрошена бочица. Ту се почела распетљавати ситуација и схватило се да се болнички отпад који би требало да се уништи није уништавао зато што су имали саучеснике у болницама. Мафијаши су долазили до оригиналног паковања лека ког је мало теже фалсификовати. Стављали су воду у бочице, враћали га у легални ланац снабдевања и продавали за скупе паре. Инвестиција је била буквално нула јер су користили отпад, а зарада максимална.“

„Лекови“ пуњени мишомором

Друга категорија су лекови који у себи имају разне токсичне материје, тешке метале, мишомор, восак за подове, прах од цигле, боју за путеве, шта год је фалисификатору било при руци да би имитирао облик и конзистенцију оригиналне таблете, објашњава Зелић.

„Често се ту нађу и микробиолошка онечишћења разних врста, бактерије, вируси, њима то испада по поду и ко зна где се све то производи и све то може да изазове последице по бубреге, јетру пре свега и наравно, да има и токсичне ефекте. Тако да или је сама таблета спорна зато што у себи садржи неке материје које не би требало и потенцијално су ризик за здравље, или је сам изостанак дејства та нежељена реакција која може да изазове чак и смрт ако се очекује да тај лек спаси живот.“

Богати купују „вијагру“, сиромашни лекове против маларије

Потражња тржишта је оно што фалсификатори пажљиво прате, знају шта тржишту треба и онда задовољавају ту потребу. У развијеним земљама фалисификују се лекови за потенцију, ерективну дисфункцију. И даље су врло популарни зато што се мушкарци који посежу за њима стиде да их купе у апотеци и онда бирају анонимност друштвених мрежа и портала.

Вијагра

© Wikipedia / Pixabay

Други проблем је са лековима за мршављење врло популарним у последње време од којих је најпознатији препарат „семаглутид“ , иначе лек за терапију дијабетеса који је постао светски хит.

„Ти производи тзв. 'лајф стајл' који су за животни стил нису нам есенцијални да преживимо због њих или излечимо неку болест, чешћи су у развијеним, богатијим земљама, па и у Србији. А лекови за другачије терапије као што су ХИВ или маларија чешће се фалсификују у афричким земљама. Дешава се да чак и у неким хуманитарним пошиљкама долазе фалсификовани лекови који односе велики број живота, који се сада мери стотинама хиљада жртава годишње.“

Зелић упозорава да је важно стално подсећати грађане да не набављају лекове ван легалног ланца, односно апотека, јер све што се продаје преко интернета је велики ризик за здравље. А у Србији промет лекова преко интернета није ни дозвољен.