Очи целог света упрте у Пекинг: Шта су договорили Путин и Си

Стварање новог безбедносног система, мировна иницијатива за Украјину и изградња праведнијег светског поретка су кључни и стратешки правци руско-кинеске сарадње, каже руски експерт Алексеј Маслов, коментаришући резултате преговора руског и кинеског лидера Владимира Путина и Си Ђинпинга у Пекингу.

„Најважнија је заједничка изјава коју су дале руска и кинеска страна и завршни документ, где видимо да између Русије и Кине постоји прилично значајна подударност погледа на решавање светских проблема. Русија и Кина се залажу за мултиполарни свет, за режим без санкција и у овом случају имају исте ставове о решавању великих сукоба. И друго, потписује се читав низ докумената који се тичу развоја сарадње у области пољопривреде, трговине, финансија. Генерално, овде је приметна експанзија узајмне сарадње“, оцењује Маслов.

Најважнија је чињеница да се и Кина и Русија крећу у истом правцу у области међународне безбедности и у ставу да наметање било каквих забрана, било каквих санкција другим земљама доводе до сукоба.

„У том смислу, поклапање политичких позиција је можда много важније од било каквих економских мера. Пре свега, реч је о томе да обе земље велику пажњу посвећују сарадњи у области безбедности кроз ШОС, БРИКС и друге организације. Друго, сматрају да сукоби настају првенствено због мешања (Запада) у послове других земаља. А сарадња такође треба да буде на нивоу координисања напора, укључујући и сферу одбрамбене способности обе земље“, каже Маслов.

Симболично је то што је ово Путинова међународна посета након ступања на дужност председника, 7. маја. То је јасан сигнал да Кина заузима изузетно важно место у руској спољној политици.

Висок ниво и посебан карактер руско-кинеских односа јасно потврђује и чињеница да је председник Кине Си Ђинпинг боравио у државној посети Русији убрзо након реизбора на дужност лидера Кине у марту прошле године. То такође потврђује да Кина нема намеру да се прикључи западној блокади Русије, већ напротив намерава да са Москвом и даље продубљује стратешку сарадњу у свим правцима.

„Друго, у Кину je отишла веома велика делегација. Она је значајно већа од делегације која је путовала, на пример, са Макроном или Шолцом. Отишао је практично цео нови и стари састав руске владе. Тако да у овоме има симболике, али најважније је показати да је реч о комплексној узајамној сарадњи. Када оду сви министри, од културе преко економије до војног ресора, то указује да постоји мултилатерална сарадња са Кином“, оцењује Маслов.

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да је симболично то што је његова прва међународна посета након ступања на дужност председника реализована управо у Кину.

© Sputnik / Sergey Bobylev

/

Уђи у базу фотографија

Америка не може да посвађа Русију и Кину

Ова посета је карактеристична и по томе што се она дешава након априлске посете америчког државног секретара Ентонија Блинкена Кини и његових покушаја да забије клин у односе Москве и Пекинга и изврши притисак на Сија због подршке коју пружа Москви. У својим намерама није успео, јер су и Русија и Кина независне силе које воде независну политику и полазе од принципа правде и поштовања основних одредби међународног права.

У контексту озбиљних глобалних промена, посебно чињенице да САД и Запад користе инструменте санкција и држе се протекционизма и политике „разори ближњег свога“, кинеско-руско свеобухватно стратешко партнерство је, како оцењују експерти, модел новог типа међународних односа и стабилизатор савремене међународне ситуације.

Ова посета је карактеристична и по томе што руску делегацију у Кини чине и Андреј Белоусов, новоименовани руски министар одбране, као и Сергеј Шојгу, нови секретар Савета безбедности Русије.

„Обојица су добро познати кинеској страни. Штавише, Белоусов је веома добро развијао економске односе са Кином у последње две или три године. Односно, он је познат кинеској страни, али овде наступа у новом својству и то, генерално, јача руску позицију“, наводи Маслов.

Москва и Пекинг воде политику неконфронтације

Русија се позитивно односи према кинеској мировној иницијативи за Украјину, јер она предвиђа да се разреше почетни узроци сукоба, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Према његовим речима, Кина предлаже да се свима осигурају безбедносне гаранције, али Запад за то није спреман.

Маслов истиче да Москва и Пекинг имају исти став по том питању, док се западне земље баве последицама уместо узроцима проблема.

„И сада видимо да је сукоб између континенталне Кине и Тајвана покушај понављања украјинског сценарија. Стога је сагледавања узрока важније од схватања шта радити даље“, додао је Маслов.

Односи Кине и Русије очигледно плаше Вашингтон и његове савезнике, иако се и Москва и Пекинг придржавају принципа несврстаности и неконфронтације.

Сједињене Државе воде „неконструктивну политику“ према Русији и Кини, оцењује Маслов.

„Једини начин је да се то реши да се призна да друге земље, укључујући Русију и Кину, имају своје интересе, своје области деловања, и да то не треба да нарушава интегритет других земаља. Друго, морамо признати да постоји суверенитет у унутрашњој политици, у изградњи економије и у управљању државама. Међутим, мислим да смо, нажалост, ушли у период дугих сукоба, али све више земаља схвата да је унутрашњи суверенитет најважнији део даљег развоја земље. А мултиполарност је нормално постојање, а не изузетак од правила. Дакле, овде Русија и Кина, као и низ других земаља, на пример, оне које улазе у састав ШОС-а и БРИКС-а покушавају да међусобно координишу напоре“, каже Маслов.

Осврћући се на стратешку сарадњу Кине и Русије Маслов оцењује да се она продубљује и јача, те да постоје неки дугорочни планови који, између посталог, укључују заједнички развој свемира, па чак и заједничке свемирске станице, што ће, како је оценио, захтевати много труда.

„Друго, то је дугорочна сарадња у области нафте и гаса. Очигледно је да ће се међусобна размена и, у добром смислу, међусобна зависност Русије и Кине повећати. Али најважније је да видимо да постоји заједничко разумевање како свет треба да се развија, а свет треба да се развија управо путем отворених граница, без санкција. А за то ће се у блиској будућности залагати и Русија и Кина“, истакао је Маслов.

Путин је у Пекингу дочекан уз највише почасти. Први дан државне посете показао се веома богатим за руског председника – након разговора са Си Ђинпингом у ужем формату, програм је укључивао и преговоре са делегацијама, потписивање заједничких докумената, обраћање медијима, државни пријем, сусрет са премијером Државног савета Ли Ћјангом, гала концерт у част 75. годишњице дипломатских односа две земље и свечаност поводом отварања "Године културе Русије и Кине". И као кулминација – неформални разговор пријатеља - Путина и Сија - уз чај, шетњу и вечеру.

А из Пекинга руски председник отпутовао је у Харбин, главни град провинције Хејлунгђанг, која се граничи са Русијом, где ће учествовати у цереморнији отварања осмог руског-кинеског ЕКСПО и четвртог Руско-кинеског форума о међурегионалној сарадњи.

Харбин је град руске емиграције и саставнио део руске историје 20. века.

Погледајте и: