Још има Срба за које „хрватска олуја“ траје

© AFP 2023 / Dutch NOS TV news imageБомбардовање Книна током акције хрватске војске "Олуја", 4. августа 1995.
Бомбардовање Книна током акције хрватске војске Олуја, 4. августа 1995. - Sputnik Србија
Пратите нас
Бежећи у колони дугој десетине километара преко Босне и Херцеговине ка Србији, живот је изгубило 1.856 цивила, а 836 се и даље води као нестало, саопштио је Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије уочи 21. годишњице од хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, у којој је из њихових домова протерано 250.000 крајишких Срба.

Од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избеглица из Хрватске има још око 20.000.

Навијачи Хрватске - Sputnik Србија
„Олуја“ је многима у Хрватској и даље ментално гориво

Иако је прошло више од две деценије, бројни покушаји успостављања климе поверења у региону нису дали много резултата. Хрватска ће 4. август славити као дан победе, док ће Срби палити свеће оплакујући жртве и тугујући за изгубљеним домовима.

Повратак Срба у Крајину је спорадичан, а хрватска држава чини све да се он никад и не деси, непрестано стварајући тензије и распирујући национализам. О томе најбоље сведоче недавна рехабилитација кардинала Алојзија Степинца, укидање десетогодишње казне за убиство српских цивила Бранимиру Главашу, подизање споменика Мири Барешићу, усташком атентатору на Владимира Роловића, југословенског амбасадора у Стокхолму, проусташке провокације у Србу током обележавања Дана устанка у Хрватској, као и провокације приликом обележавања 75. годишњице усташких злочина у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини.

Патријарх Иринеј, парастос страдалим Србима у Олуји - Sputnik Србија
„Олуја“ − наставак злочина из 1941. (видео)

„Комесаријат за избеглице и миграције изражава забринутост што се и ове године уочи обележавања „Олује“ у Хрватској води интензивна антисрпска пропаганда, велича усташтво и тако ствара атмосфера која враћа регион у деведесете“, наводи се у саопштењу.

Са Републиком Хрватском и даље постоји више нерешених питања веома важних за избегличку популацију: није обновљена уништена имовина, није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима, Република Хрватска није спрoвeлa Устaвни зaкoн o прaвимa нaциoнaлних мaњинa којим сe Србимa гaрaнтује прoпoрциoнaлнa зaступљeнoст и зaпoшљaвaњe у oргaнимa држaвнe упрaвe, пoлициjи, прaвoсуђу и другим јавним институцијамa, нису исплаћене пензије, динарска и девизна штедња… Из оваквих поступака се јасно види да су избеглице усмерене искључиво на интеграцију у Републици Србији, јер је процес повратка скоро заустављен.

Хрватска председница Колинда Грабар Китаревић,   министар одбране Анте Которомановић и генерал Драго Ловрић - Sputnik Србија
Хрватска каже Србији оно што НАТО мисли

Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, као и остале активности које воде решавању избегличких проблема. У том смислу очекујемо даљу подршку међународне заједнице. Република Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе.

Помен жртвама биће одржан 5. августа 2016. у 11 сати у Цркви Светог Марка, након чега ће се поворка упутити ка Сава центру на Новом Београду, где је планирана меморијална академија под називом „И Срби су жртве“, уз учешће високих државних званичника.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала