Москва неће дозволити „Олују“ над Русима у Украјини

© Sputnik / Валерий Мельников / Уђи у базу фотографијаПоследице гранатирања села Лозове у код Доњецка, Украјина
Последице гранатирања села Лозове у код Доњецка, Украјина - Sputnik Србија
Пратите нас
Дан обележавања годишњице независности Украјине сигурно неће проћи без инцидената, како у земљи, тако и у пограничним деловима земље, а са обзиром на компликовану унутрашњу политичку и економску ситуацију нису искључени ни социјални немири, сматрају саговорници емисије „Свет са Спутњиком“.

Професор са Факултета за међународну политику и безбедност Илија Кајтез каже за Спутњик да се Украјина суочава са великим проблемима који јачају екстремне десничаре. Када је реч о евентуалним сукобима са Русијом он каже да то напросто није могуће јер је руска армија супериорна у односу на украјинску, али и да то не би дозволили украјински ментори.

„Русији као тако моћној земљи не треба територијално проширење. Они имају два одсто светске популације и 14 одсто територије. Ако неко нема глад за територијом онда је то Русија“, каже Кајтез.

Горан Матић, сарадник Института за упоредно право, каже да је Русија до сада веома одмерено користила своје ресурсе и да су акције углавном биле дефанзивне и спречавале су развој сукоба.

Да ли ће Приштина послушати Бајдена (аудио)

„Руска Федерација сигурно неће реаговати на провокације, али ће сигурно бранити своје интересе и неће допустити да екстремисти нагрну на цивиле. Видели смо кроз акцију ’Олуја‘ како то изгледа. Руска Федерација сигурно неће дозволити да се нешто као ’Олуја‘ деси њеном становништву у Украјини“, каже Матић.

Он сматра да је украјински председник Петро Порошенко имао велика очекивања од Европске уније и САД, али ипак је видео да сам мора да предузме кључне кораке и да ће проблем морати да реши за столом са Владимиром Путином.

Наши саговорници сматрају да се руска политика последњих година променила од пуког посматрача до активног учесника. Указују и да Москва мења концепт безбедности и спољне политике и да је Запад због тога оптужује за неоимперијализам.

За Матића и Кајтеза кључна ствар је страх НАТО-а од војног јачања Русије. Подсећају на договор о зони интереса када је Алијанса обећала докле ће ићи са учлањењем.

Доњецка народна република - Sputnik Србија
Дошло време да Украјина „пусти“ Донбас

„НАТО није само војна, већ и политичка организација. У току су процене шта ће се добити, а шта изгубити примањем нових чланица. Процењује се да ли ће се сарађивати кроз билатералне односе или кроз чланство. Али треба истаћи да чланство није механизам који ће бившим совјетским државама дати гаранције да ће бити заштићени да ће им доћи америчка војска на територију. На крају, ако дође до конфликта увек вас усмере да сами тражите решење“, објашњава Матић.

Илија Кајтез каже да би Украјина морала да задржи војну неутралност, али и да је јасно да Русија неће дозволити да Украјина постане чланица НАТО-а.

„Али ни НАТО неће Украјину. Свесни су да је то корак који они, као рационални људи, не смеју да направе“, закључује Кајтез.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала