Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је већином гласова Резолуцију „Стање на Косову и улога Савета Европе“, коју је предложио шпански посланик, одбивши све амандмане које је у име Косова поднела Албанија.
Резолуцију је претходно усвојио Спољнополитички одбор Савета Европе.
Шефица српске делегације у СЕ Александара Ђуровић за Спутњик објашњава да је изгласана резолуција коју је предложио сада већ бивши посланик шпанске делегације Агустин Конде, који није поново изабран на ову позицију после избора у Шпанији прошле године.
„Ова резолуција је свакако добар знак за Србију, јер је на објективан начин представила стање људских права на Косову и Метохији, због чега се приштинска страна, коју заступа Албанија у СЕ, највише бунила јер сматра да извештај није повољан за њих. Она је само доказ чињенице да поштовање људских права на територији Косова и Метохије није на задовољавајућем нивоу. Сама Резолуција се не бави питањем статуса. Савет Европе је задржао статусно неутралну позицију, а Резолуција се искључиво бави људским правима, владавином права и демократије“, наводи Ђуровићева.
Она додаје да се између српске и албанске стране одвијао прави мали рат амандманима у Спољнополитичком одбору, а да се албанска страна борила да из Резолуције избаци амандмане који се односе на формирање Заједнице српских општина. Други проблем за албанску страну били су и предлози који се тичу веће ангажованости Унмика, али и захтева да се представницима Приштине дода и један представник мањине. Ђуровићева каже да је то предлог Кондеа, а да је око Унмика у ствари надограђен ранији српски предлог.
„У Резолуцији је првобитно стајало да треба јачати сарадњу са Интерполом и Еурополом. Онда смо ми предложили амандман којим смо фактички прецизирали то што већ постоји, а то је да се та сарадња одвија преко Унмика, који би требало да повећа своје капацитете, а да приштинска страна користи постојеће механизме преко Унмика за сарадњу са Интерполом“, објашњава она.
У Резолуцији шпанског посланика напомиње се и да су констатовани многи недостаци и изазови Косова. Кључна питања која су помињана у извештају су повећање улоге Унмика, проблем са организованим криминалом и корупцијом, неспособност политичких партија за конструктивни дијалог, дијалог са Србијом и заштита мањинских заједница. Истиче се и да је Савет Европе подржао Унмик да појача капацитете за сарадњу са безбедносним механизмима у Европи. Поред овога, у Кондеовој резолуцији о којој су се изјашњавали посланици 47 земаља, осуђује се насиље у Скупштини Косова и поздравља усвајање амандмана којим је омогућено формирање Специјалног суда за ратне злочине ОВК. Уједно се констатује да на територији Косова и даље има етнички инспирисаних инцидената и позивају се власти у Приштини да зауставе нападе на припаднике мањина и њихову културну баштину. Косовске власти позивају се да у потпуности примене све договорено у Бриселу, посебно споразум о формирању Заједнице српских општина. Конде се у свом извештају у оквиру резолуције осврнуо и на чињеницу да Косово жели да поднесе захтев за пуноправно чланство у СЕ.
Ђуровићева сматра да Приштине у томе неће успети.
„Мислим да су они све даље од подношења тог захтева, јер институције им не функционишу, људска права се не поштују тако да немају ниједан аргумент којим би убедили посланике и чланице СЕ да то подрже. То можемо да видимо и по посланицима земаља које су признале Косово, а нису подржали амандмане албанске стране, што је јасан показатељ да они ту подршку немају“, сматра она.
Говорећи о могућности која се недавно чула од десничарских парламентараца да би све земље које су признале Косово требало да преиспитају ту одлуку, она је навела да има таквих гласова.
„Постоји неформална размена мишљења међу посланицима о томе како се ситуација на Косову одвија и многи су разочарани и мисле да је било преурањено са њихове стране да га признају, али једноставно, то није на неком нивоу да бисмо могли да кажемо да ће до тога и да дође“, објашњава Ђуровићева.
