Руски центар — америчке муке

© Sputnik / Бранкица РистићПримопредајa ватрогасне опреме, поклона Руске Федерације Србији, 21. 5. 2015.
Примопредајa ватрогасне опреме, поклона Руске Федерације Србији, 21. 5. 2015. - Sputnik Србија
Пратите нас
Споразум о Руско-српском хуманитарном центру ни на који начин не нарушава баланс војне неутралности Србије, већ га управо успоставља. Центар у Нишу је вероватно једино место у овом делу света где постоји некакво реално руско присуство, додуше у симболичном броју.

Да војна неутралност Србије није нарушена потписивањем Закона о потврђивању споразума између Србије и НАТО-а више пута је потврђено од највиших државних званичника у Србији. Са истих места чуло се, у разговору са руским званичницима, да ће такође бити потписан Споразум о посебним дипломатским привилегијама запослених у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу.

Амбасадор Русије Александар Чепурин и министар унутрашљих послова Небојша Стефановић - Sputnik Србија
Зашто је Руско-српски хуманитарни центар трн у оку ЕУ?

На овај начин био би одржан својеврстан „баланс“ војне неутралности, што и јесте циљ Србије. Циљ Србије — да, али изгледа не и оних који по сваку цену не желе да Русија има било шта на територији Србије, па био то и хуманитарни центар — чија улога се и те како истакла током природних непогода које су прошле године погодиле Србију, али и регион.

Највероватније због оних који не желе добре српско-руске односе, у медијима се појавила и вест да би споразум са Русима требало одложити због избора у Србији. Да они који тако мисле нису у праву, сагласни су и саговорници Спутњика.

Професор др Стевица Деђански из Центра за развој међународне сарадње не види разлог зашто би избори утицали на одлагање потписивања споразума, посебно што, како каже, не верује да ће се у односу политичких снага нешто битно променити. Он каже да је у питању пројекција Запада, који жели да изврши додатни притисак на Србију у смеру који њему одговара. Истиче да споразум са Русима ни на који начин не нарушава баланс војне неутралности, како тврди Запад, већ га управо успоставља.

„Потписивање тог споразума у ствари показује да ми јесмо војно неутрална земља која балансира између два партнера у свету. Не могу да кажем блока, јер руски центар у Нишу није војни центар, већ центар који се бави само пружањем помоћи у региону“, каже Деђански, додајући да се на овај споразум већ дуго чека и да се питање избора може сматрати само изговором.

Директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић на конференцији „Србија и Русија - руски утицај на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције“ - Sputnik Србија
НАТО демократе у Стаљиновом шињелу (видео)

„Председник Србије иде 9. марта у Москву, најављена је посета премијера Руске Федерације Дмитрија Медведева Србији, то говори да су односи двеју земаља никад бољи и да никакви други споразуми не утичу на њих. Убеђен сам да ће, ако неким чудом и из неког разлога и буде дошло до одлагања споразума са Русима — то бити договорено. Не мислим да ће разлог бити избори или негодовање са Запада. Мада, искрено, сумњам да ће до одлагања доћи. Знате, некако нисам сигуран да ће премијер Руске Федерације доћи овде ако се с једне стране крше договори који су постигнути“, истиче професор Деђански.

Он подсећа да Споразум са НАТО-ом и Споразум о Руско-хуманитарном центру не могу да се стављају у исту раван јер је, како каже, споразум са НАТО-ом последица ранијих споразума, од СОФА споразума из 2005. године па надаље. Деђански се слаже да тај споразум није добар за Србију, али је обавеза која је преузета од раније. Наш саговорник напомиње да смо од српског премијера Александра Вучића добили чврсте гаранције да је Србија војно неутрална.

„Тако да је тај споразум скроз другачији од Споразума о Руско-српском хуманитарном центру, који није војна база, иако заговорници НАТО-а то тако покушавају да прикажу. Ко покуша да стави ове две ствари у исту раван — испашће смешан. Једино што можемо да кажемо да би требало да буде у истој равни јесте дипломатски имунитет припадника руског хуманитарног центра, као што је то право стекло и особље НАТО-а по споразуму са њима“, наглашава он.

Политички аналитичар Бранко Радун каже да је јасно да са Запада постоје јаки притисци да се такав споразум не потпише. Он је убеђен да би тај споразум требало да буде потписан иако, како каже, тај документ сам по себи није значајан, јер у Центру нема много људи, као ни на терену.

Избелигице у кампу Кањижа - Sputnik Србија
Српско–руски хуманитарни центар помаже у решавању мигрантске кризе

„Али је нека врста поруке, сигнала да су српско-руски односи на високом нивоу. Баш због тога су и значајни притисци на Владу Србије који долазе са Запада да се споразум или не потпише, или да се одложи или измени. Европска унија и Америка су изузетно осетљиве на присуство Русије, и ово је вероватно једини центар на овом простору где постоји некакво реално руско присуство, додуше у симболичном броју, које може и да се прошири“, објашњава Радун.

Он каже да баланс не значи равноправност већ покушај да Србија у неким реалним односима одржи добре односе са Русијом. По њему, управо овај споразум би на неки начин послао поруку да је Србија у овом делу Европе и даље једина земља која није окренула леђа Русији.

Споразум о имунитету и привилегијама прво је требало да буде потписан 2012. године, када је Центар и основан и требало је да прецизира тада потписане одредбе споразума о оснивању. Иако најављен као један од докумената који ће бити потписан октобра 2014. године, када је у Београд долазио председник Русије Владимир Путин, споразум је повучен у последњем тренутку због, како је незванично навођено, притиска западних држава које су изразиле бојазан да центар има тенденцију ширења у руску базу у региону.

Србија је, иначе, априла прошле године потписала Споразум о приступању Србије Механизму цивилне заштите ЕУ, што у Москви тумаче као потез којим је Брисел желео да онемогући јачање руског деловања у Нишу.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала