Када лопов Американцу упадне на посед (trespassing) може само да моли бога да власник није код куће, иначе ризикује да буде скраћен за главу. Посед је за Американце светиња и власник има право да га штити и ватреним оружјем. Али то је само у Америци.
Када, међутим, терористи који себе називају припадницима ДАЕШ-а, заузму део територије Сирије, Американци би да бомбардују војску сиријске државе која покушава да одбрани своју земљу.
И ништа то не би било чудно. Ни прва, ни последња недоследност америчке администрације, која увек и свуда само брани свој интерес. Умотан, наравно, у обланду борбе за демократију, људска права и чега све не из арсенала њиховог душебрижништва за бољи и праведнији свет.
Вређање интелигенције
Свима је одавно све јасно, као уосталом и то да сила бога не моли. Али макар би САД требало да се уздрже од вређања интелигенције остатка света.
„Њујорк тајмс“ је имао увид у писмо педест запослених у Стејт департменту, који су руководству САД предложили да нападне трупе сиријских власти по „југословенском сценарију“. Кажу они да је то једини начин борбе против ДАЕШ-а и постизања мира у Сирији.
„Видимо смисао у активнијој војној улози САД у Сирији на основу разумне употребе даљинског оружја и оружја из ваздуха, што би могло да допринесе и помогне усмеренији и агресивнији дипломатски процес под руководством САД“, цитира лист писмо.
Шта рећи о „разумној употреби оружја из ваздуха“, или у преводу „паметних“ крстарећих ракета, с безбедне дистанце, чија су „паметна“ достигнућа још видљива на рушевинама у центру Београда.
А кад легална сиријска власт буде тако „паметно“ сатерана у ћошак, мораће да одигра по нотама из Вашингтона. Речником запослених у Стејт департменту речено то ће допринети „усмеренијем и агресивнијем дипломатском процесу под руководством САД“.
Међу десет разлога зашто треба ударити сиријску војску је и онај да би то могло „да заустави нападе сиријских трупа на снаге опозиције, која ће онда моћи да се усмери на борбу против ДАЕШ-а“.
Ако је истински циљ САД савладати ДАЕШ зашто онда њене „паметне“ ракете директно не гађају ДАЕШ, питање је које се с правом намеће. Зашто, као киша око Крагујевца, гађати сиријску војску да би то наводно оставило простора за јачање сиријске опозиције и њену борбу против ДАЕШ-а.
Писмо као пробни балон
Било би смешно да није трагично. Писмо управо недвосмислено ставља до знања да је превасходни циљ САД у Сирији сменити легално изабрану власт Башара ел Асада. Она има једну, али довољно велику ману — по вољи је Русије и узда се у Русију.
Москва је пружајући ваздушну подршку сиријској војсци у борби против такозване Исламске државе, несумњиво, учврстила свој утицај у том делу света. И то је оно на шта Вашингтон никако није рачунао.
Управо отуда и ово „затворено“ писмо које је, гле чуда, процурило у јавност. Као пробни балон. Јер Сирија данас ипак није оно што је 1999. била СР Југославија, „… сирак тужни без игде икога“, због чега је бомбардовање НАТО-а, на челу са САД, довело до „политичког дијалога“, односно до самопроглашене независности Косова.
САД су врло свесне улоге и Русије и Ирана у рату у Сирији, како то увиђа и новинар „Њујорк тајмса“ Макс Фишер. Отуда за сад само уздржана реакција америчког званичника Џона Кирбија — потврда постојања петиције коју „руководство разматра“.
