На путу из Москве ка уралским градовима Перму и Екатеринбургу, а иза Казања, налази се Ижевск — престоница руске Удмуртске Републике. У Ижевску, локалном административном, трговачком и индустријском центру, постоји неколико великих предузећа, а највећи је електромеханички завод „Купол“, произвођач зенитно-ракетних комплекса „тор“ различитих модификација. Друго важно предузеће је концерн „Калашњиков“ које реализује велики број значајних пројеката за Министарство одбране Русије.
„Калашњиков“ је на крају 2016. године поднео извештај из ког се види да је током последње године укупни износ извозних наруџбина порастао за 200 милиона долара. Највећим делом расте потражња за спортским, ловачким и стрељачким оружјем, као и муницијом. Концерн „Калашњиков“ не крије да су добри резултати постигнути захваљујући активном маркетингу и добро осмишљеној извозној политици.
Из управе концерна „Калашњиков“ кажу да им је неопходно чак 1.700 нових радника. Ова чињеница не чуди Игора Коротченка, руског војног експерта, који за Спутњик каже да ће најпре бити потребан велики број инжењера, јер се концерн у последње време не бави само унапређивањем свог стрељачког оружја већ сада на првом месту ради на развоју беспилотних летелица.
„Између осталог, концерн сада интензивно развија и различите видове мањих бродова, попут БК-16, али ради и на усавршавању навођених ракета за хеликоптере ’вихор‘. Руско оружје је познато у свету по својој ефикасности у борбеним условима, као и по томе што је веома поуздано. Дакле, квалитет је препознат и зато је за даљу експанзију на страна тржишта и убудуће потребна на првом месту добра стратегија“, сматра Коротченко.
Скоростной десантный катер БК-16: новый участник сирийской операцииhttps://t.co/qA0AX1XXIQ pic.twitter.com/AGUxSRiO3i
— TOPWAR (@topwar_ru) November 11, 2016
За последњих неколико година ново достигнуће ижевских инжењера је, између осталог, компактни, мали аутомат МА калибра 5,45 пута 39, предвиђен за блиску борбу, али и пиштољ ПЛ-14 намењен специјалним јединицама.
Пистолет Лебедева ПЛ-14 под патрон 9х19мм pic.twitter.com/1qTuA6NZWj
— Союзники России (@russianallies) September 12, 2016
Као део војне опреме будућности, чувеног „Ратника“, концерн је разрадио два аутомата: АК-12 и АК-15, као и пушку РПК-16.
Осим стрељачког оружја, „Калашњиков“ развија и роботизоване комплексе, попут „Соратника“, који ће се бавити обавештајним активностима. Нови роботизовани комплекс ће моћи да пружа ватрену подршку копненим снагама, отварајући паљбу из различитог оружја. У децембру 2016. године, на полигону Алабино у близини Москве, први пут је тестирано пуцање из овог роботизованог комплекса.
Применение боевых #робот'ов «Соратник» и «Нерехта» на тактико-специальном занятии во взаимодействии с мотострелками pic.twitter.com/hFfOCoAV93 https://t.co/THKtKSv5e4
— Vladimir Pavelko (@b_obraz_yur) December 30, 2016
У септембру 2016. године концерн „Калашњиков“ је представио експерименталне примерке снајперских пушака СВК и ВСВ-338. Руска војска до данас користи снајперску пушку „драгунов“ СВД, која се производи још од 60-их година 20. века. Руске специјалне снаге користе савршеније западне моделе.
Са друге стране, америчка пушка М-16, која је такође почела да се производи 60-их година прошлог века, била је коришћена као поуздано оружје у Авганистану, упоредо са аутоматом „калашњиков“. Тада је америчка војска, наравно, користила легално произведене и увезене совјетске пушке, што данас углавном није случај. Веома често се на светском тржишту оружја могу наћи копије „калашњикова“ које производи читав низ држава. Саговорник Спутњика, војни аналитичар Игор Коротченко каже да би било исправније рећи да су то клонови, а не копије, макар из правне перспективе.
„Мислим да би овде пре свега требало искључити могућност да инострани произвођачи оружја уопште користе реч, односно бренд ’калашњиков‘. Они могу да производе пушке које можда могу да поседују карактеристике налик на руске, али не би смели да се позивају на бренд, односно оригинални руски изум. Стога руским стручњацима предстоји борба на нивоу међународних експерата и међународних арбитражних судова“, објашњава Коротченко.
Председник Владимир Путин је у септембру 2016. године посетио ижевски завод. Том приликом председник је разговарао са запосленима и одржао заседање Војно-индустријске комисије, која је позвана да прати и надгледа реализацију наруџбина и пројеката Министарства одбране. Путин је тада ставио до знања радницима али и јавности да је концерн добио око 3 милијарде рубаља у облику инвестиција и да ће се овакав начин финансирања наставити.
Коротченко у том смислу објашњава да је у оквиру оружарског концерна „Калашњиков“ реализован принцип приватно-државног партнерства. А када су, наставља аналитичар, и спољни инвеститори из приватног руског бизниса реализовали стратешке инвестиције како би се ово предузеће коренито реформисало, данас, након неколико година, видимо одличан резултат.
