Хашим Тачи, тзв. косовски председник, одлучан је да докаже да нема ништа са особом коју су током рата деведесетих као команданта терористичке ОВК називали „Змија“. Ово је недавно пренео немачки „Шпигл“, и то, како овај медиј подвлачи, у тренутку када се Тачи суочава с могућим оптужбама за ратне злочине пред Специјалним судом у Хагу.
„Он је одлучнији него икад да докаже да ’овај Тачи’ нема ништа заједничко са особом за коју немачки обавештајци наводе да контролише криминалну мрежу која послује широм Косова“, наводи овај лист.
„Шпигл“ објашњава и зашто је његов надимак током рата био „Змија“, добио га је јер није остављао трагове.
Сада је другачије… Већ последњих неколико година „његове трагове“ прате тужиоци за ратне злочине.
Када су, међутим, Тачија питали шта мисли о томе, немачки лист тврди да је „остао без текста“. Ипак, Змија се снашао. Краћа пауза, па одговор:
„Пре свега, ја сам био врховни политички командант, а не војни командант. Друго, ниједан специјални суд на свету не може да прекраја историју. Ми немамо шта да кријемо.“
Да ли је Тачи управо овом тврдњом да „овај Тачи“ нема ништа са „Змијом Тачи“, заправо признао да је крив за све што му се ставља на душу? Отмице, силовања, убиства Срба, трговина људским органима….
Психа је чудна ствар, подсвест још чуднија, а осим ако нема дијагнозу подвојене личности, ред би био да Тачи пред Специјалним судом за ратне злочине ОВК одговори зашто се одриче надимка „Змија“.
Током деведесетих, кад су терористи ОВК потпомогнути са свих могућих страна, убијали и клали Србе по Косову и Метохији, наређивали убиства цивила, деце и истребили цела села… Тачи је био поносан на свој надимак. Чињенице да је под његовом командом преко ноћи нестајало по сто-двеста Срба, обичних грађана, а да им се до дан-данас не зна ни гроб, ни шта је са њима било, код Тачија је будио его недодирљивог. Тада се није либио да себе назива „првим човеком ОВК“, говорио је да је Змија неухватљива…
Човек име добије док је још „табула раса“ од три киле меса, али надимак стиже кад си већ формирана личност, а ништа те на свету не одређује боље од њега. По томе те памте када ти и право име забораве.
Особу која носи бркове обично зову Брка, иако се заправо можда зове Срећко. Надимак Ћора ти не гине као друштвено име ако си се у првом основне појавио са наочарима са дебелим стаклима, па макар после израстао у Бред Пита. Некима надимак као што је Робија (добијен углавном зато што је остајао на допунској настави) није тако мрзак. Шта више, неки га истичу са поносом, кријући се иза њега јер сви мислиле да га је „стекао“ јер је нека „не баш законски легална фаца. Али, то су надимци из школе. Шта када неко добије надимак Змија у ратним околностима, а постоје поуздани докази да су му руке до лаката у крви? Може ли човек са таквим надимком да се промени?
Може, рекли би психолози. Не може, рекли би они који познају лик и дело Хашима Тачија… Јер змија није обична животиња… Месождер који свој плен убија отровом или их удави, а неке и живе поједе. Уколико се змија нађе у непосредној опасности, док вари свој плен, она ће га повратити и побећи. Змије може да гмиже и помера се и бочно, јер њени предњи крајеви нису срасли, већ су спојени са веома растегљивом тетивом. Због своје веома еластичне вилице, змија има велики зев и може да ухвати велики плен… Зарије зубе у њега, и држи га чврсто, једном половином вилице, док другом половином попушта, да би га још дубље ухватила и увукла.
Може ли змија да осећа кривицу? Не! Човек? Да! А шта кад је змија у обличју човека? Да ли Тачи осећа кривицу кад каже да ће доказати да није онај „Змија—Тачи“, одриче ли се једине „историјске тековине Косова — ОВК? Вероватно, јер као што смо већ рекли, ако се змија нађе у непосредној опасности, док још свој плен није сварила она га — избаци из тела и нестане.
Како су „пси рата“ постали амерички избор на Косову прочитајте у посебном тексту.
