Хладни Европљани, великодушни Трамп и незаинтересована Москва

© REUTERS / Yves HermanСамит Г7 2018 у Канади
Самит Г7 2018 у Канади - Sputnik Србија
Пратите нас
Док европски лидери најављују својеврсну изолацију америчког председника на самиту „Велике седморке“, Трамп је све изненадио изјавом да би у редове групе индустријски најразвијенијих земаља света требало вратити Русију. Москву изгледа баш и није импресионирао.

У Квебеку, на самиту Г7, како се могло закључити, поготово из изјава европских лидера, америчког председника не чека пријатан пријем. Доналд Трамп је, међутим, по свом добром старом обичају, направио велико изненађење крајње неочекиваном изјавом.

„Свиђало се то вама или не — чак би се то можда могло и политички некоректно протумачити — ми морамо да управљамо светом. Сада имамо Г7, која је претходно била Г8 али је протерала Русију. Mеђутим, неопходно је вратити Русију јер нам је потребна за преговарачким столом. Тражићу да се то учини. То на крају крајева зависи од њих, али Русија мора бити на том сусрету“, рекао је Трамп.

Званична Москва је, међутим, реаговала незаинтересовано. Портпарол Кремља Дмитриј Песков тим поводом је изјавио да Русија акценат ставља на другачије формате, а не на Групу осам најразвијенијих индустријских земаља света (Г8).

Председник САД Доналд Трамп - Sputnik Србија
Трамп: Свиђало се то вама или не, Русија мора бити на самиту Г7

Осим тога, Никита Дањук, заменик директора Института стратешких студија и прогноза са Руског универзитета пријатељства народа, подсећа да смо се већ навикли на крајње ексцентричне Трампове кораке који временом смањују степен поверења и сигурности у читав преговарачки процес и односе.

„Знамо да Трамп воли да користи тактику „подизања улога" пред важне преговоре. Односно, он мења реторику, и ствара специфичну атмосферу у медијском простору, даје оштре изјаве, а после их користи за поткусуривање у даљем преговарачком процесу. Овакву тактику Трамп користи и када се ради о регулисању севернокорејског проблема, и, на пример, у трговачким преговорима са Кином“, констатује наш саговорник.

Дањук не искључује и да ће Трамп искористити овакву непредвидиву реторику и у односу на Европу, која заправо није спремна да води прави трговачки рат против САД.

Руски стручњак с друге стране, подсећа да се сада појавила историјска шанса за Европљане да у контексту значајних несугласица са Вашингтоном, заузму далеко самосталнији курс.

Самит „Велике седморке“ — лидера САД, Канаде, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије и Јапана, према оценама стручњака, биће одржан у врло напетој атмосфери. Француски лидер је поменуо могућност да ће завршни документ бити потписан без САД, у знак протеста за претходно уведене царине на челик и алуминијум.

Московски Кремљ и обала реке Москве - Sputnik Србија
Кремљ о повратку Русије у Г8: Акценат стављамо на другачије формате

Главни разлог несугласица су царине од 25 одсто, које су САД увеле на увоз челика и 10 одсто на увоз алуминијума, које се односе, између осталог, и на ЕУ, Канаду и Јапан.

Док амерички председник Доналд Трамп сматра да би таксе на увоз метала требало да помогну домаћој индустрији челика, Европа и Канада се спремају да правно оспоре протекционистичке мере Беле куће пред Светском трговинском организацијом због нарушавања правила међународне конкуренције.

Два дана уочи почетка самита, немачка канцеларка Ангела Меркел је констатовала да учеснике сусрета на врху очекују „тешке дискусије“, као и да Европа мора да покаже упорност и не дозволи да САД доводе у питање постојећи поредак.

„Прошла су времена када смо се у потпуности могли ослонити на друге. Зато Европљани морају да узму своју судбину у своје руке“, изјавила је канцеларка.

Немачки медији су зато убеђени да ће Меркелова бити стожер око којег ће се окупити европске колеге, оцењујући да она овог пута неће ставити свој потпис на традиционални заједнички завршни документ групе Г7. Сличан став је већ најављен и из Јелисејске палате.

„Амерички председник можда нема ништа против изолације, али ни ми немамо ништа против да потпишемо документ без њега“, написао је Макрон на свом налогу на Твитеру.

Колико год ситуација деловала лоше међу партнерима Г7, директор Института актуелне економије Никита Исајев, међутим, сматра да су мале шансе да заправо дође до одбацивања Америке. Он је мишљења да ће пре Г7 у средњерочној перспективи постати Г8, повратком Русије у редове клуба најразвијенијих земаља света. Пре ћемо, упркос оштрим изјавама које се сада размењују, на крају видети заједничке изјаве, одлуке и пријатељско руковање, каже Исајев и додаје:

„У потпуности искључујем смањење формата „Велике седморке“ јер САД без обзира на све, а можда је боље рећи, управо зато што су светски полицајац, држе читав свет у страху. То се тиче и држава као што је Канада, европске државе, али и посебно земаља азијско-тихоокенског региона“, каже саговорник Спутњика.

Он претпоставља да ће пре доћи до јачања односа на релацији Берлин—Москва—Пекинг, где је тренутно Путин у званичној посети. Исајев подсећа да је претходно руски председник имао сусрете са лидерима држава старе Европе — канцеларком Немачке, председником Француске и аустријским премијером. Зато он ту види могућност јачања „осе“ која би могла да се супротстави америчком војном и политичком притиску, али и протекционизму као новом облику глобализма.

Самит Г7  у Италији - Sputnik Србија
Руски експерт: Трамп показао да је однос САД према Г7 неозбиљан

Интересантно је да Трампове оштре кораке скептично оцењује чак и Велика Британија, најпреданији савезник САД у Европи. Током телефонског разговора са шефом Беле куће, британска премијерка Тереза Меј је замерила Трампу увођење царина на увоз метала. Такође, испоставило се да је америчка страна одустала од раније планираног билатералног састанка Трамп—Мејова. Британски лист Телеграф наводи да се међу сарадницима америчког председника могло чути да се Трамп „уморио од Мејове и њеног приступа попут учитељице“.

Дакле, видимо не само политичке тензије, већ и покушаје да се реше накупљени унутрашњи економски проблеми, који су избили у први план, пошто су САД интензивно кренуле у редефинисање постојећих правила и модела, не би ли увеле ред у своју привреду суочену са затвореним производним погонима, каже за Спутњик Михаил Бељајев, стручњак са московског Института тржишта фондова и управе.

Несугласице те врсте су у последње време додатно оптеретила и „укрштена копља“ САД и ЕУ због америчког напуштања нуклеарног споразума са Ираном. Због увођења нових санкција САД Техерану велику цену би могле да плате европске компаније губитком уносних послова у Ирану.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала