До скоро се реч тендер за „Телеком Србија“ везивала само за продају те компаније и расправе о томе треба ли приватизовати профитабилну државну фирму.
Ствар се обрнула. „Телеком Србија“ је открио нове намере. Жели да се позиционира као регионални лидер у области телекомуникација и зато је дао понуду за куповину другог највећег оператера у Албанији. Тиме би, несумњиво је, то и постао, јер у власништву већ имају оператере мобилне, а негде и фиксне и мобилне телефоније, и то у Републици Српској, БиХ, Црној Гори и Аустрији.
Према писању албанских медија, поред српског оператера, у конкуренцији су и две бугарске компаније: „Виваком“ и „Глобул телеком“.
На питање Спутњика да ли то значи да је тендер за продају „Телекома Србије“ стављен ад акта, министар трговине, телекомуникација и туризма Расим Љајић одговара да је циљ свих ових активности и пословних планова „Телекома“ усмерен ка повећању вредности компаније и наравно остваривању пословног успеха.
„Данас на тржишту телекомуникација, у жестокој конкуренцији, могу да опстану само велики играчи. Према томе, укрупњавање и ширење бизниса и пословања постали су императив да би компаније могле да опстану на тржишту и да издрже ту жестоку конкуренцију. Ово је потпуно логична и рекао бих добра пословна одлука ’Телекома‘“, каже министар телекомуникација.
Он напомиње да је још рано за прогнозу шта ће од тога бити јер „Телеком“ није сам у тој тржишној утакмици, али и додаје да то свакако говори о јасним намерама ширења, што би на крају резултирало повећањем вредности целе компаније.
То би, наравно, потврђује Љајић, било битно у случају да једнога дана буде расписан тендер за продају „Телекома Србије“.
„Ово је жива ствар, сад је ’Телеком‘ усредсређен да му пословање буде још успешније, да се шири на околна тржишта, а да ли ће једнога дана бити расписан позив за стратешко партнерство са неким већим компанијама, рано је у овом тренутку говорити“, каже Љајић.
А на питање да ли се може десити да у случају продаје „Телекома Албаније“ политика умеша прсте и да им, због односа какви су у региону, примамљивије буду понуде из Бугарске, Љајић указује на битну чињеницу.
„Власник ’Телекома Албаније‘ је ’Дојче телеком‘. Према томе, Албанија овде нема коначну одлуку о томе. ’Дојче телеком‘ ће преко грчког оператера, који је опет у власништву ’Дојче телекома‘, одлучивати на основу пристиглих понуда“, објашњава министар телекомуникација.
Он оцењује и да би куповина „Телекома Албаније“ од стране „Телекома Србије“ била и економски добра ствар и за једну и за другу земљу.
„Посебно што би то створило један нови политички амбијент, једну нову парадигму која је преко потребна региону. Али је још рано да антиципирамо шта ће се на крају десити“, закључује Љајић за Спутњик.
И професор Економског факултета Универзитета у Београду Љубодраг Савић сматра да је та вест добра, како због „Телекома“, тако и због тога што она може да значи да је држава одустала од продаје те компаније.
„То значи да смо ипак решили да заузмемо неки други курс. Да најбоље компаније које су у овом тренутку профитабилне, чак и са оваквим начином управљања и са свим проблемима на српском тржишту, ипак задржимо у нашем већинском власништву. И, штавише, да водимо политику стварања услова за такозвано регионално лидерство. И то треба поздравити, ако је то тако“, каже Савић и истиче да жели да верује да јесте.
Он подсећа да је „Телеком“ недавно био понуђен на продају и да је најјачи аргумент за то био да он не може да издржи конкуренцију, а да сада видимо да се добро прилагодио новонасталим условима. Чак је и број мобилних корисника повећан на десет милиона, а годишња добит је око 120 милиона евра, која би, како сматра, било и већа да се управља ефикасније.
„У сваком случају, те вести су јако добре због чињеница да се нешто у Србији мења, да се од курса — приватизација по сваку цену — иде ка стратегији ширења на регионалном нивоу. И што је посебно важно, то се дешава у компанијама које ангажују високе технологије и припадају уском кругу оних у којима су технолошки продори највећи“, напомиње професор Економике индустрије.
Он указује да куповином „Телекома Албаније“ нећемо купити неко бог зна какво тржиште. Али сама чињеница да, осим тога што смо присутни у Републици Српској, односно целој Босни и Херцеговини, Црној Гори и Аустрији, излазимо и на пето тржиште говори сама за себе. То је нешто што треба поздравити, јер значи да после година размишљања како ћемо да сачувамо компаније да не пропадају, сада идемо на један офанзиван приступ, истиче Савић.
Он посебно важним сматра то што би се успоставила комуникација са Албанијом која се по питању Косова и Метохије налази на супротној страни у односу на Србију.
„Добро је да се ствара простор за економску сарадњу. Јер када та економска сарадња буде масовнија, онда ће се мало другачије гледати и на сва друга питања. Мислим при томе и на заробљену српску имовину, а српски ’Телеком‘ је на Косову врло присутан и видим ту неки трачак наде да може да почне да се разговара на другачији начин и о том питању“, истиче за Спутњик професор Економског факултета.
