Иницијативу за сусрет покренуо је руски председник, који је током састанка у Москви са Џоном Болтоном, саветником за националну безбедност председника САД Доналда Трампа, рекао да би волео да разговора са Трампом и сугерисао да би до сусрета могло да дође у главном граду Француске наредног месеца.
Болтон је узвратио да верује да би се Трамп радовао томе, а убрзо се огласио и амерички председник који је подржао идеју, казавши да сусрет још није организован, али да ће се „вероватно састати“.
Руски политиколози оцењују да је то позитиван сигнал, јер он показује жељу да се контакти наставе, да се изнесу позиције обе стране у директном дијалогу, а не преко посредника и медија.
Два лидера ће се састати само неколико дана након избора за амерички Конгрес, заказаних за 6. новембар. Руски експерти кажу да без обзира на ту чињеницу, не значи да ће политичка борба у САД бити мање оштра.
„Теме које ће бити на дневном реду одређене су давно, оне су актуелне, а та питања стално разрађују разна министарства. Има довољно времена да се теме формулишу и ажурирају, успеће да се припреме. Трамп покушава да нормализује односе са Русијом, али америчка политичка елита већ две године блокира све покушаје нормализације и очигледно је да ће се то догодити и у будућности. Чим Трамп покуша да смањи јачину санкционог рата, он се нађе на ивици импичмента. Тешко је схватити који резултат он прижељкује од овог састанка. Резултат је непредвидив. Опет могу уследити оптужбе да Трамп жели да помогне Русији и да је он издајник, што поново може изазвати јачање санкционог рата. Може доћи и до неконтролисаног погоршања односа у Сједињеним Државама, а такође и међу нашим земљама. Али, исто тако може доћи и до неког пробоја, напретка, до некаквих договора“, сматра руски политиколог Владимир Кирејев.
Политиколози очекују да ће, поред разговора о билатералним односима две земље, једна од главних тема бити сиријска криза. Подсећају да ће крајем овог месеца Русија, заједно са Турском, Немачком и Француском, учествовати на самиту о регулисању ситуације у Сирији, али сумњају да ће Москва и Вашингтон постићи било какве договоре у овом контексту.
Једини правац могао би да буде пристанак америчке стране да учествује у обнављању Сирије. Међутим, сада већину делова земље контролишу владине снаге, па према мишљењу аналитичара, САД вероватно неће пружити никакву помоћ.
Друга очекивана тема могла би да буде учешће САД у нуклеарним договорима. Сусрет двојице лидера одржаће се у јеку најава да би САД могле да изађу из Споразума о ликвидацији ракета средњег и малог домета, а такође и планова о преиспитивању Договора о смањењу стратешког наоружања. Политиколози кажу да би захтев за продужење тог документа могао да буде позитиван, али сматрају да је такав развој догађаја мало вероватан.
Руски аналитичари скрећу пажњу и на наде Американаца да руска економија неће издржати трку у наоружању, али експерти истичу да Русија ни нема намеру да се у ту трку укључује.
Требало би подсетити да је Трамп обелоданио да ће САД наставити да повећавају нуклеарни арсенал све док се „остали не опамете“, чиме је алудирао на Русију и Кину.
„Теме које ће бити на дневном реду свима су познате. Оно што је Болтон изнео током посете Москви је списак најважнијих тема руско-америчких односа. Иста та питања, само узимајући у обзир америчку реакцију, биће основа за сусрет Трампа и Путина, јер се на такве састанке, по правилу, износе већ разрађене теме, које су већ филтриране и обрађене са обе стране и извлачи се суштина — шта се може урадити, шта се може добити, какви се уступци могу направити итд“, рекао је за Спутњик политиколог Виктор Надејин Рајевски.
Подсетимо, саветник за националну безбедност председника САД Џон Болтон је током посете Москви са руским челницима разговарао о споразумима који се тичу ограничења офанзивног наоружања и употребе нуклеарних снага, ситуацији у Сирији, на Кавказу и Кини, као и о билатералним односима.
Он је рекао да Америка још није донела одлуку о распоређивању ракета у Европи које могу досегнути до Москве, у случају да Вашингтон изађе из Споразума о ликвидацији ракета средњег и малог домета и оптужио је Русију за кршење тог споразума. Он је такође негирао оптужбе Москве која је назвала уценом намеру САД да изађе из Договора.
Експертима је тешко да одговоре на питање шта се може очекивати од сусрета Путина и Трампа у Паризу, али махом не очекују велике помаке, нити драстично побољшање односа између две земље.
„То је најтеже питање, одговор не зна ни прва, ни друга страна. Све зависи од степена и могућности уступака страна, координације одређених корака… Као што видимо, америчка страна је апсолутно непопустљива по свим питањима и по свим параметрима. Због тога је то питање трговине, а Трамп као бизнисмен је навикао да тргује. Дакле, мораће да се тргује, а исход зависи од тога колико је он спреман да избалансира интересе Америке и интересе Русије. То је, наравно, најтеже за обе стране. Тај проблем је увек постојао, и у совјетско и у руско доба“, закључио је Надејин Рајевски.
Путин и Трамп су се последњи пут састали у јулу ове године у Хелсинкију. Након тога су америчком председнику у земљи упућене бројне критике јер је наводно био врло помирљив према руском колеги.
