Паљење робе српског порекла, упућивање припадника КБС-а на инфраструктурне објекте под контролом Србије на север, као и одлука владе у Приштини да повећа акцизe на увоз српске робе на 100 одсто, само је део одмазде Приштине због дебакла које је доживела на више страна на међународном плану, и то за кратко време.
По свему судећи, ово је само увод у оно што косовски политички естамблишмент спрема. Исто као што је решило да игнорише упозорење Брисела, тачније Федерике Могерини лично, да одмах повуче уредбу о повећању акциза, Косово је тако спремно и да игнорише захтев ЕУ да одложи формирање војске Косова.
Како се незванично сазнаје, Приштина је спремнa да као део одмазде, али и притиска и на ЕУ и на Београд, приступи трансформацији КСБ-а у војну силу, тако што ће уредбама само изменити ингеренције овог корпуса, и то наредних дана.
Наш саговорник из Приштине, који из безбедносних разлога жели да буде анониман, каже да би то био потез који би засигурно потврдио да се Приштина отргла свакој контроли и да поново на уму има да оружјем уместо разговором, решава проблеме.
„Чињеница је да је Приштина решена да силом натера ЕУ да јој попусти, бар што се тиче визне либерализације. Свесни су да се Европа више него ичега боји нових војних сукоба на овим просторима, а војска је кец у рукаву за присилу. Не мислим да ће се Харадинај зауставити на овим засад политичким пресијама и сигуран сам да ће покушати да оружјем, па макар и на нивоу инцидента, застраши Европу и Београд“, открива наш саговорник.
Он додаје да Приштини пре свега треба војска како би могла да легално заузме циљеве од стратешког значаја, а посебно оне на северу, после чега би „спустила лопту“ и кренула у нове преговоре са Београдом, али са нових позиција.
Момир Стојановић, бивши начелник Одељења за оперативне послове Команде Приштинског корпуса Треће армије некадашње Војске Србије и Црне Горе, за Спутњик подсећа да је вољом Америке КБС већ годинама спреман за овај вид трансформације.
„Циљано је прво формирана КБС, који уз помоћ страних инструктора из НАТО-а припрема тај корпус да прерасте у војску Косова. Без обзира да ли ће се то прогласити 28. новембра на Дан албанске заставе или касније, сигурно је да ће се десити у скорије време“, убеђен је Стојановић.
Међутим, кључно је, како истиче наш саговорник, колико је уопште Косово европски проблем, а колико Америке.
„Мени се чини, после толико година сукоба на Косову, да је тамо и даље доминантан утицај Америке и да ЕУ не жели да се на том питању сукоби са интересима САД“, каже Стојановић.
Ако би се формирала војска Косова, додаје он, није тешко закључити до чега би то довело.
„То ће додатно да усложи ионако крхку безбедносну ситуацију на простору западног Балкана. Савим сигурно је да ће следећа фаза бити територијална аспирација према Македонији, према делу Црне Горе, заокруживање државности Косова. То су мере које са прећутним ставом Запада заокружују не само државност Косова већ далекосежно и ’Велике Албаније‘“, наводи Стојановић.
Он подсећа да ће, ако дође до формирања косовске војске, доћи и до повлачења Кфора, што значи да Београд више не би имао представнике међународне заједнице доле.
„Остаће само база Бондстил, која је НАТО-у из стратешких интереса важна, али у суштини ми ћемо на административној линији имати директан контакт две војске — такозване војске Косова и наше. То ће бити узрок бројним инцидентима и неће бити сарадње као што је то било док је ту био Кфор“, упозорава Стојановић.
