Министар за енергетику Катара Сад бин Шрида ел Каби саопштио je да је Доха одлучила да изађе из ОПЕК-а од 1. јануара 2019. године. Катар ће наставити да производи нафту, али ће се фокусирати на производњу гаса. Та мала заливска држава је изузетно богата природним ресурсима и највећи је светски извозник природног течног гаса, а планирано је да се производња течног гаса повећа са 77 на 110 милиона тона годишње.
Каби је рекао да Катар нема много потенцијала у нафти и да је јасно да је потенцијал земље гас.
Катар је мали произвођач нафте. У октобру је земља производила само 610 хиљада барела нафте дневно. Због тога руски експерти верују да се повећање производње нафте у Катару неће значајно одразити на глобално тржиште. У том погледу, с аспекта понуде и потражње, ништа се неће променити изласком Катара из ОПЕК-а.
Поједини руски експерти сматрају да је ово у неку руку политичка и симболична одлука Дохе, с обзиром на лоше односе са Саудијском Арабијом, земљом која игра главну улогу у ОПЕК-у.
Саудијска Арабија, Бахреин, Египат и Уједињени Арапски Емирати су пре скоро годину и по дана прекинули дипломатске односе са Катаром и почели економски бојкот. Оне оптужују Катар да подржава „терористичке покрете“, да је наклоњенији Ирану него њима и да нарушава стабилност и региону.
„Мислим да то што Катар напушта ОПЕК није добра ситуација. Та земља није на последњем месту у ОПЕК-у. Катар је имао добар лоби, зато што није био у добрим односима са Саудијском Арабијом. Јасно је да се њихови ставови разликују по неким питањима. Раније су били заједно и, у принципу, промовисали јединствену политику у ОПЕК-у. Међутим, ситуација се променила и мислим да је вероватно због тога и диктиран излазак Катара из те организације. Доха има жељу да повећава производњу, а споразум га ограничава. Њихова одлука је разумљива ако се зна да је то држава која живи од енергената, њихови главни приходи су од продаје течног природног гаса, па и нафте“, каже за Спутњик Ана Кокарева, заменик директора аналитичког одељења компаније „Алпари“.
Експерти истичу да је сада главно питање да ли би и друге земље могле да крену путем Катара и где би то одвело. Док једини истичу да тренутно нема гаранција да неке друге државе неће напустити ОПЕК како би радиле у сопственим интересима и повећале производњу, други такав развој догађаја категорично одбацују, наводећи да би то довело до пропасти ОПЕК-а. Како објашњавају, у том случају нико не би регулисао обим производње, што би довело до прекомерне количине нафте на тржишту, а цена „црног злата“ би пала. Такав сценарио ниједна земља не жели и због тога се верује да нико осим Катара неће изаћи из ОПЕК-а.
Руски експерт за енергетику Јуриј Солозобов каже да се овде ради о дугорочној државној стратегији Катара.
„Катар је сада лидер на тржишту течног природног гаса. Трећа је земља у свету по резервама гаса и јасно је да ће то тржиште расти и бити веома конкурентно. Иза пета им је други највећи произвођач — Аустралија и трећи произвођач — САД, које желе да свој гас прогурају на европско тржиште. Катар, захваљујући својим јединственим географским карактеристикама, може истовремено да испоручује течни природни гас на сва тржишта — европско, северноамеричко и азијско. И они су донели стратешку одлуку да се усредсреде на два конкурентна и глобално растућа тржишта — тржиште Европе и Индије“, каже Солозобов.
Експерт додаје да ће се Катар фокусирати на производњу гаса, јер је ту нашао своју рачуницу, с обзиром да је производња течног природног гаса у тој земљи јефтина.
„Друго, води се државна политика развоја и продаје, а државна компанија гас и производи и продаје. И што је најважније, Катар има сопствену флоту бродова за транспорт гаса. Стручњаци сматрају да ће дефицит тих бродова бити одлучујући фактор у трци за лидерство на тржишту течног природног гаса у наредних 20 година. Катар ради све смишљено и чини све што је потребно како би сачувао своје лидерство на том тржишту“, каже Солозобов.
Eксперт напомиње да Катар није кључни играч у ОПЕК-у и подсећа да одлука о изласку земље из те организације није значајно утицала на цене нафте на глобалном тржишту.
„Што се тиче нафте, Катар је на 15-16. месту листе највећих извозника по подацима транснационалне компаније за нафту и гас са седиштем у Лондону — БП. Та земља производи отприлике исто нафте као и Казахстан — 80 милиона тона годишње, што државној каси доноси око 3,5 милијарди долара прихода. Видимо да је тржиште у Лондону слабо реаговало на одлуку Катара да се повуче из ОПЕК-а. Сви очекују споразуме између највећих произвођача нафте — Русије и Саудијске Арабије у оквиру ОПЕК+, и то је оно што је кључно. Друга ствар је што је сам ОПЕК прилично ослабио и не може да прогура своје одлуке. То више није онај ОПЕК који је у прошлом веку за време нафтних криза бацао на колена земље Запада. То може да одигра негативну улогу“, закључио је Солозобов.
Подсетимо, ОПЕК је међународно међувладино удружење које су основале државе које производе нафту да би контролисале производне квоте.
Катар је члан ОПЕК-а од 1961. године, а државе-чланице те организације су и Алжир, Ангола, Венецуела, Габон, Екваторијална Гвинеја, Еквадор, Иран, Ирак, Конго, Кувајт, Либија, Нигерија, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, док је Русија посматрач. Чланице организације контролишу око две трећине светских резерви нафте, до 45 одсто укупне светске производње и половина извоза.
Иначе, најављено је да ће министарски састанак ОПЕК-а посвећен смањењу производње нафте бити одржан 6. и 7. децембра у Бечу.
