Ово није први случај самоубиства у Србији које се повезује са видео-играма, а психолози кажу да је све више младих који постају зависни од ових садржаја.
Доктор Влајко Пановић, специјалиста клиничке психологије који се бави проблемима савремене породице, односно зависношћу од нових технологија, каже да је тешко разумети како је могуће да до овакве трагедије дође, јер реч је само о игри. Не смемо заборавити да говоримо о психолошком аспекту зависности — дете улазећи у одређени однос у видео-игри има неку мисију, задатак, а о себи на несвесном нивоу формира слику моћи или свемоћи, објашњава Пановић.
„Видео-игрица подиже ниво хормона стреса и узбуђења, а све то се преводи као задовољство. Играч заправо постаје жртва адреналина, постаје завистан од потребе за сталним адреналинским допингом. Тежи да отклони сваког ко га омета на том путу, доживљава га у најмању руку као ометајућег, угрожавајућег, а понекад и као непријатеља“, каже Пановић.
Он додаје да се психолошки елемент зависности од софтверског садржаја гради игрицама у којима често има брзе вожње и убијања који подижу ниво адреналина. Сваку забрану деца која су зависна схватају трагично, а то је једна од највећих родитељских дилема, да ли забранити или колико дозволити да се игра, каже Пановић.
„Многи, нажалост, и сада очекују одговор од нас који се тиме бавимо, али суштина је у нечем другом, помоћи детету да организује своје време у коме ће добити задовољство из неких других извора. Затим, да се у време када треба да одмара и одмара, да спава. Нажалост, деца од 12 година су будна у поноћ. Шта ће деца у то време будна, тако исцрпљују своје ресурсе за адаптацију, а то их може одвести у депресију, која се завршава самоубиством или убиством“, каже Пановић.
Ограђујући се од коментара на случај који се догодио ноћас, јер сви детаљи трагедије још нису познати, он додаје да је разумљиво што се родитељи не сналазе увек, јер је тешко схватити психологију стада или жртве. Али с друге стране, многи родитељи иду линијом мањег отпора, лакше им је да пусте дете да се игра, него да се њиме баве на прави начин.
„Ако децу васпитавамо врлински, у доброти, реду, раду и организованости, уважавању и поштовању различитости, даћемо им пуноћу смисла живљења. Ако их оставите да се доминантно баве овим садржајима, они ће превладати. Једна руска пословица сјајно каже: дете је као сандук, све што у њега ставите, то ћете тамо и наћи, родитељи треба да се запитају, какве садржаје остављају у главе своје деце. Да не дозволимо да тек по последицама видимо да је дете у депресији из које је најчешћи излаз убиство или самоубиство“, истиче овај психолог.
Последњих година многа деце која одузму себи живот то учине управо на начин који је пресликан из видео-игре. Такав случај недавно је забележен у Украјини. Девојчица је била опседнута игрицом „Плави кит“, а после играња гледала је самоубиства вешањем. Тако је и скончала, као и шеснаестогодишња девојчица из околине Ниша, која се убила на исти начин, под утицајем игрице „Rule of rose“.
После у свету већ стотина случајева самоубистава и убистава, чији је узрок играње видео-игара, поставља се питање: шта је у глави оних који креирају такве игрице, јер постоје и другачије, чак и игрице које се користе у терапијске сврхе. Оне делују умирујуће на пацијенте, а углавном је реч о слагалицама.
Доктор Пановић каже да говоримо о свету довољно образованих, али недовољно добрих људи. Цивилизација тоне у потребу да развија образовање, знање, али пре свега забаву, која је постала занимање многима, а не учи децу да буду добри људи, у томе је проблем, каже Пановић.
„Игрица окупира толико времена, да окупира и људски мозак. Она има хипнотишући ефекат коме дете не може да се одупре. А људи који то производе се руководе глобалним западним божанством, а то је профит. Данас огроман број деце има проблеме и са порнографијом. Та тема још није дошла у фокус медијске пажње, али ја из свог угла знам, из праксе, пуно деце силно време проводи гледајући порно-садржаје, то је такође један облик зависности“, упозорава наш саговорник.
Наводећи случај студента који је убио своју мајку јер му је то на крају игрице наредио Ђаво, он скреће пажњу на још једну димензију приче коју сервирају креатори забаве. Формирање психичке зависности кроз континуирано обављање задатака у појединим видео-игрицама има чак и сатанистичка обележја.
„После овог трагичног случаја, још једном апелујем на медије да се баве образовним садржајима, да помогнемо родитељима да разумеју природу односа човек—рачунар, или човек—телефон, да децу научимо о употребној вредности тих ствари. Нажалост, родитељи најчешће касно констатују да су им деца зависна, када почну да избегавају обавезе или да се понашају непримерено, агресивно“, истиче саговорник Спутњика.
Тело дечака који је ноћас извршио самоубиство послато је на обдукцију како би се утврдио тачан узрок његове смрти.
