Ово је порука коју је лидерима јеврејске заједнице у Њујорку упутио амерички државни секретар Мајк Помпео поводом могућности да Џереми Корбин, лидер Лабуристичке партије у Великој Британији, у будућности постане премијер те земље.
Помпеове речи нису биле намењене широј јавности — зато се и могу сматрати прилично искреним — а у јавност су доспеле тако што је снимак његовог говора достављен „Вашингтон посту“. И све то након што је председник САД Доналд Трамп, приликом недавне државне посете Великој Британији, одбио да се састане са Корбином, назвавши га „негативном силом“.
„Покушаји председника Трампа и његових званичника да одлуче ко ће бити следећи премијер Велике Британије представљају потпуно недопустиво мешање у демократију у Уједињеном Краљевству“, поручили су тим поводом Корбинови лабуристи.
Марк Харпер, један од неуспешних кандидата за новог лидера Конзервативне партије, упозорава да би Корбин могао да постане премијер чак и пре избора — и то у случају да наследник Терезе Меј, а највеће шансе да то постане има Борис Џонсон, не успе да састави већину у Доњем дому Парламента.
Што се резултата могућих превремених избора тиче, последње истраживање јавног мњења, које ових дана објављује „Дејли телеграф“, показује да су у вођству управо лабуристи са 27 одсто подршке, испред конзервативаца са 23 одсто, Брегзит партије Најџела Фаража са 22 одсто и либералних демократа, које имају подршку 17 одсто бирача.
Због чега је Џереми Корбин толико непожељан да Вашингтон жели да спречи његов избор? Да ли је он заиста антисемита, како га оптужују његови противници, и хоће ли лидер лабуриста успети да савлада отпор опонената из сопствене партије, следбеника политике Тонија Блера? Колике су, уопште, размере политичког хаоса у Великој Британији, која је суочена са неизвесним „брегзитом“, са превирањима у двема водећим партијама и са метеорским успоном нове странке коју предводи Најџел Фараж?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинар из Лондона Синиша Љепојевић и политиколог Александар Павић.
„Расположење у британској јавности је такво да амерички напади Корбину могу само да помогну“, уверен је Синиша Љепојевић, подсећајући да је „бивши премијер Дејвид Камерон, у нади да ће победити на референдуму 2016. и издејствовати останак у Европској унији, у помоћ довео Барака Обаму. Британци су, међутим, гласали против његовог савета.“
Исказана намера Мајка Помпеа да се директно умеша у демократске процесе у Великој Британији неодољиво подсећа на приступ који су САД својевремено имале према Чилеу у време Салвадора Аљендеа када је, уочи тамошњих избора 1970. године, Хенри Кисинџер изговорио: „Не видим зашто бисмо стајали по страни и гледали како земља постаје комунистичка због неодговорности њеног народа. Питање је исувише важно да бисмо га оставили чилеанском народу да сам одлучи.“
„И данас је реч о потпуно истој врсти приступа“, коментарише Александар Павић, и напомиње да „Помпеове речи показују да Сједињене Државе сад третирају и Велику Британију као и свакога другог на свету; нема више оног ’специјалног односа‘, већ Американци очигледно сматрају да имају право да се мешају у свачије унутрашње односе. То заправо показује колико је далеко отишла огољена америчка империјалистичка, агресивна политика, и то је нов квалитет који је донео Доналд Трамп.“
Због чега је Џереми Корбин толико непожељан? С једне стране, објашњава Синиша Љепојевић, узрок је његово „доследно противљење америчкој империјалистичкој политици“ — Корбин је био један од ретких који су се оштро супротстављали НАТО агресији на нашу земљу, иако је један од њених главних протагониста био тадашњи шеф лабуриста и британски премијер Тони Блер — а истовремено је и „класичан енглески левичар, који сматра да неолиберални концепт не доноси ништа добро, већ само зло“.
„Због свог противљења приватизацији општих добара, као што су здравствени систем или електро и водоводна мрежа, али и због намере да национализује већ приватизоване државне ресурсе, он представља опасност и за пословни лоби који заправо представља базу дубоке државе“, закључује Љепојевић.
„Велика иронија“, указује Александар Павић, „налази се у томе што је управо та дубока држава, и то уз велику помоћ британске обавештајне службе МИ6, радила и против Доналда Трампа, а сада јој Трампови функционери помажу у борби против Корбина“.
Корбинов додатни проблем, напомиње Љепојевић, „представља група посланика Лабуристичке партије, који су блиски Тонију Блеру и који раде против њега. Корбин још није успео да очисти партију од ових људи, ишчекујући да их локалне партијске организације не изаберу за кандидате на наредним изборима. Али, то је процес који иде веома споро, јер Корбин настоји да поштује процедуре уместо да сече, а Блерова коруптивна мрежа, повезана са банкама и пословним структурама, и даље је широко распрострањена и не може се тако лако срушити.“
И зато ће Корбинови проблеми, евентуалним избором за премијера, упркос најављеној намери Вашингтона да то спречи, заправо тек тада почети, закључује Александар Павић:
„У случају победе на наредним изборима, Корбина несумњиво чека љута битка с дубоком државом. Већина медија била би против њега, као и финансијски кругови, Вашингтон, Брисел... За дубоку државу и садашњи глобалистички естаблишмент он заиста представља црвену мараму, и нема сумње да ће све карте ставити на борбу против њега.“
