Амерички Сенат је двопартијском одлуком одлучио да блокира 8,1 милијарду долара вредну продају муниције Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима. Медији у САД оцењују да се ради о оштрој реакцији демократских и републиканских сенатора на покушај Трампове администрације да заобиђе Конгрес и дозволи извоз тако што ће прогласити ванредну ситуацију у вези са Ираном.
„Ово гласање је гласање за моћ ове институције, како би могла да настави да говори о једном од најкритичнијих елемената спољне политике и националне безбедности Америке, да не дозволи да она буде поткопана некаквим лажним хитним случајем и да сачува то институционално право, без обзира на то ко седи у Белој кући“, рекао је сенатор Роберт Менендез, вођа демократа у Комитету за спољне послове и главни заговорник одлуке.
Од Хашогија до Ирана...
Неколико ствари узрок су овакве одлуке Сената, објашњава новинар и доскорашњи српски амбасадор у Египту Драган Бисенић: однос према Саудијској Арабији, однос према Ирану, однос према Доналду Трампу и америчка унутрашња политичка динамика.
„Најважније од свега јесте да су републикански сенатори отказали послушност Трампу. Седам републиканских сенатора није се придружило захтеву администрације да се испоручи оружје Саудијској Арабији. Највећу улогу у том одбијању, свакако, имао је случај убиства новинара Џамала Хашогија. Међу сенаторима који треба да буду истакнути у тој групи од седам републиканаца и који има најистакнутију улогу, јесте сенатор Линдзи Грејем. Он је иначе био велики противник Трампове кандидатуре, био је близак пријатељ Џона Мекејна. Он је изменио своје гледиште и постао је један од најснажнијих и најтврђих присталица председника Трампа. Сада је поново против Трампа и изјаснио се да је његов однос према Саудијској Арабији промењен заувек након Хашогијевог убиства“, објашњава Бисенић.
Све дубљи јаз у САД
Републикански сенатори су подржали иницијативу демократа у три узастопна гласања, а у говорима које су одржали, јасно је могла да се наслути љутња због тога што Бела кућа упорно одбија да казни саудијског престолонаследника Мухамеда бин Салмана због убиства Џамала Хашогија у саудијском конзулату у Истанбулу у октобру прошле године.
Извештај УН, објављен прошле среде, јасно је показао да иза Хашогијевог убиства стоје саудијске тајне службе и да је у њега директно умешан саудијски престолонаследник.
Ниједно друго спољнополитичко питање није створило толики јаз између Беле куће и Конгреса као што је створила продаја оружја Саудијској Арабији. Већ други пут у последња два месеца чланови Трампове републиканске странке јавно се противе његовој спољној политици, а оба дома Конгреса пролетос су изгласали укидање војне помоћи Саудијској Арабији због њене умешаности у рат у Јемену, који су УН означиле као највећу хуманитарну катастрофу у новијој људској историји.
„У овом случају, нису помогла ни уверавања ни убеђивања да није добро да САД у овом тренутку, када је врхунац заоштравања са Ираном, покажу свом важном савезнику, Саудијској Арабији, да нису на њеној страни. То је такође један од важних момената, због тога што говори о поделама које постоје у самој америчкој администрацији, па чак и у Белој кући када је реч о даљој политици и односу према Ирану“, наводи Бисенић.
Јастребови у главној мисији
Све то говори и о односу према Трампу, јер политика конфронтације према Ирану, додаје наш саговорник, његов је лични избор. Амерички председник, који није морао да се придружи снагама конфронтације, ушао је у такву политику, истовремено, преко Омана, шаљући сигнале да је спреман за разговоре.
То говори о поделама у Белој кући, у којој очигледно постоји струја која сматра да је дошао последњи тренутак да војна акција против Ирана може да се изведе, јер Трампов реизбор није известан. Струја јастребова, према Бисенићевим речима, спремна је да зарад војне акције против Ирана жртвује и Трампов најважнији политички циљ — други председнички мандат.
„Дакле, то све улази и у унутрашње политичке калкулације политичког живота САД, будући да је кампања за изборе следећег председника већ почела и да је то несумњиво сада један од најважнијих критеријума за све акције које ће америчка администрација и његови изазивачи водити на спољнополитичком плану убудуће“, сматра Бисенић.
Трамп, са своје стране, у напору да америчком војноиндустријском комплексу омогући уносан посао на Арабијском полуострву, има још једно оружје у рукаву — вето на одлуку Сената, што је и најавио да ће учинити.
Уколико би се то догодило, верују амерички медији, демократе, потпомогнуте са седам републиканских гласова, неће моћи да у оба дома Конгреса (Сенату и Представничком дому) сакупе довољан број гласова да блокирају председнички вето.
