Зашто се Британци плаше Русије већ два века (видео)

© AP Photo / Pavel GolovkinБритански војник носи руску заставу
Британски војник носи руску заставу - Sputnik Србија
Пратите нас
Да ли је на помолу отопљавање односа Русије и Велике Британије, зашто је састанак представника Београда и Приштине у Паризу отказан, каква је ситуација у Црној Гори поводом светиња СПЦ и због чега Северна Македонија није добила зелено светло за ЕУ, теме су о којима је за Спутњик говорио историчар проф. др Александар Растовић.

Сваки сусрет великих сила, као што су Велика Британија и Русија, добродошао је, поготово након вишегодишњих јако лоших односа, рекао је Растовић у емисији „Од четвртка до четвртка”.
Ти односи су, наводи, увек оптерећени резервисаним ставом који је Велика Британија имала према Русији, и то није новијег датума, а ако је неко изненађен најавом разговора то само значи да не познаје ситуацију.

Британска доктрина русофобије

„Подсетићу да кроз историју модерне Европе, од Француске револуције 1789. године па све до данас, Велика Британија мање-више примењује доктрину русофобије као саставни део своје спољне политике и ту нема разлике између политичких странака. У 19. веку Велика Британија је била највећа империјална сила на свету, када су се на политичкој сцени смењивале две велике политичке странке једна од њих је и данашња странка Терезе Меј — конзервативна странка, док је друга била либерална странка. Између тих партија ни тада није било разлика у односу на спољну политику”, рекао је Растовић.

© AP Photo / Alexei DruzhininТереза Меј и Владимир Путин
Зашто се Британци плаше Русије већ два века (видео)  - Sputnik Србија
Тереза Меј и Владимир Путин

Тај страх од Русије је почео тридесетих година 19. века и то од њене снаге у политичком, културном и традицијском смислу. Узроке страха је, како наш саговорник каже, најбоље објаснио угледни енглески историчар Џон Глисон још 1950, а то су: привредно супарништво, различит приступ решавању источног питања (статуса Османске империје, односно њених поседа на Балканском полуострву) и исти империјални циљеви у подручју Средњег и Далеког истока. Русофобија је кулминирала током Кримског рата када је Велика Британија била на страни Османског царства против Русије, подсетио је Растовић.

Њега чуди то што је Тереза Меј доказала да је недорасла функцији премијерке и због тога не види да би она могла да буде неко ко ће се у име Велике Британије одрећи русофобије, која је на делу читава два века.

Косовски чвор не пуца преко ноћи

Што се тиче одлагања састанка о Косову у Паризу, овај историчар каже да је то питање Гордијев чвор који не може да се реши преко ноћи.

„У историји дипломатије је јако важно да имате челичне живце и да се наоружате стрпљењем — онај ко дуже издржи у тој игри живаца, он ће и победити. Претходни сусрет у Берлину био је потпуни фијаско, а највероватније је био намењен за унутрашње политичке ствари, јер се десио пред европске изборе”, рекао је наш саговорник.

Он сматра да је једино решење да се проблем КиМ измести из ЕУ и врати у СБ УН, где би у дијалог требало да се укључе и Руска Федерација и Кина, како би се направила равнотежа ставова.

„Немам никакве илузије, али би било добро да се организује нека врста међународне конференције на којој би поред земаља ЕУ учествовале свакако и Кина и Русија и друге нама пријатељске земље. У таквој констелацији снага би перспектива за решење проблема била много већа. Треба да будемо свесни да такав скуп не може да се одржи преко ноћи и да су то месеци и месеци припрема,“ рекао је Растовић.

Шта Србије може да научи од Македоније

Косово јесте Србији „препрека“ на путу европских интеграција, али пример Северне Македоније ипак треба да нам буде наук. То што су променили назив државе и обезбедили пут у НАТО, земљама-чланицама ЕУ није било довољно да им дају датум за почетак преговора са Унијом.

„Србија мора да води рачуна о својим државним и националним интересима и веома је добро истрајавање на одржавању добрих веза са Русијом и поред притисака којима смо изложени. Уколико виде да одређена држава непрестано излази у сусрет и да попушта, онда то западне челнике охрабрује да подижу лествице све више и више“, каже наш саговорник.

Опасне игре у Црној Гори

Историчар Растовић потезе председника Црне Горе Мила Ђукановића у вези са СПЦ повезује са недавним дешавањима у Украјини. Многи су, према његовом мишљењу, сматрали да је став Руске и Српске православне цркве био неоправдан, али се показало да је то била матрица, да се ствара случај који треба применити и на друге земље — на Црну Гору, а онда и на стварање Косовске православне цркве.

© Sputnik / Небојша ПоповићТројчиндански сабор, Подгорица
Зашто се Британци плаше Русије већ два века (видео)  - Sputnik Србија
Тројчиндански сабор, Подгорица

„Црногорско-приморска митрополија је основана 1219. године, када је призната и аутокефалност српске цркве, и траје до данас. Никада није била претеча црногорске цркве и није тачно да је 1918. Црногорска црква укинута. То су фалсификати. У Црној Гори се на последњем попису 33 одсто грађана изјаснило да су Срби, а преко 50 процента становништва да признаје СПЦ, што значи да се црногорски режим конфронтира са сопственим држављанима“, нагласио је Александар Растовић.

Он закључује да радикализам никада није доносио добро и може да се заврши веома опасно за цео регион.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала