Чини се да је Запад водио погрешну политику притиска на Русију, каже Јовановић и садашњу ситуацију пореди са заокретањем авиона Јевгенија Примакова, који је путовао ка Вашингтону у тренутку када је чуо вест о агресији НАТО-а на Србију.
„Од тада смо сведоци промене светских односа, оног тренутка када се упалила црвена лампица од глобалног интервенционизма, од униполарног светског поретка и НАТО-а који нема светску противтежу. Те 1999. видимо преломну тачку и у понашању Москве. Та агресија је била опомена и Кремљу и Вашингтону и Пекингу, да се морају окренути изградњи демократског светског поретка заснованог на равноправности“, рекао је Јовановић.
Неспретни Трамп
Ипак, тако нешто тешко не може да прихвати један амерички ум, а камоли лидер САД, каже наш саговорник. Он додаје да је америчка нација данас подељена више него икад, јер се они не мире са мултиполаризацијом, а виде да је то неминовност.
„Трамп веома неспретно изгледа у Белој кући, али сматрам да је на великим мукама — треба да прихвати раст моћи Русије и Кине, а са друге стране је притиснут јастребовима.“
Повратак Русије у Европу
Нова реалност је и повратак Русије у ПССЕ и то је према мишљењу нашег саговорника први корак ка окретању Европе самој себи. Она то не може да учини уколико настави да спроводи политику САД, наглашава Јовановић.
„Европа је због санкција Русији изгубила профит и тржиште, а њени лидери не могу да деле лекције другима о добросуседству када су они сами у лошим односима са својим највећим суседом. Почело је са ПССЕ, која за многе није нека моћна институција, али је то важан сигнал признавања нових реалности окретања Европе сопственим интересима. Уверен сам да је тај процес постао неповратан, а они који су гласали против, заправо се плаше да ово није преседан за постепено укидање санкција РФ“, рекао је дипломата.
Европа, како оцењује Живадин Јовановић, тренутно има снаге само да започне процес, али не и да нормализује односе са Москвом.
Заокрет ЕУ на Косову?
Јовановић поставља и питање: како ће се то Европа окренути себи ако ће наставити да спроводи Клинтонову политику према Косову и Метохији? Он наглашава да та политика није била детаљ, већ глобална стратегија експанзије на исток, ка Русији.
„Очекујем да време и разум допринесу еволуцији европског једностраног става и подршке према Приштини у недалекој будућности. Само је питање да Србија схвати, да се наоружа стрпљењем и енергијом и визијом да би од садашњих пет држава-чланица ЕУ које не признају КиМ, у једном року могло да буде и десет, а међу њима и неки оснивачи те исте Уније“, каже Јовановић.
Хоће ли се Ангела повући
Као лидери ЕУ издвојили су се Емануел Макрон и Ангела Меркел, али протеклих дана је јавност била поприлично шокирана њеним здравственим стањем које су немачки стручњаци назвали „дрхтавицом“.
Јовановић, као дугогодишњи дипломата, каже да је њен останак на канцеларској позицији заправо питање немачке државе, али и ње саме.
„Она је на челу најмоћније државе ЕУ, која је у Г8 и Г20 и вероватно да размишља да није добро повући се када нема излаза. Треба сагледати реалност и донети најцелисходнију политичку одлуку. Очигледно је да она не изгледа здраво и то виде сви у Немачкој, па и њене страначке колеге. Сигуран сам да је она такав државник да ће пронаћи решење уколико процени да њено стање смањује политичке последице“, каже он.
Стрпљиво у Црној Гори
Србија треба да се држи својих интереса и да јача морал нације и да покаже тактичност, суздржаност и стрпљење, па чак и у случају покушаја отимања својих светиња у Црној Гори, сматра наш саговорник.
„То старо, дугогодишње црногорско руководство користи све што може да би афирмисало идентитет и заокружену слику нове црногорске државе. Ту видимо ономатопеју политике НАТО-а, јер је велики цинизам тај Закон о слободи вероисповести којим се одузима имовина СПЦ у ЦГ. Тешко је да ће се осим чланица Алијансе неко сагласити са тим њиховим планом. Чак је и Венецијанска комисија ипак упозорила да то може бити само иницијатива и жеља, али да што се поступка тиче, он не може да се спроведе без суда и управних органа“, нагласио је Живадин Јовановић, уз закључак да ће Мило Ђукановић бити на власти све док чини све што може против Србије.
