Хоће ли се у Србији учити босански само због слова „Х“

© WikipediaМапа Балкана
Мапа Балкана - Sputnik Србија
Пратите нас
Одбор за стандардизацију српског језика упутио је писмо Националном савету за високо образовање у коме истиче да не постоји посебан језик Бошњака који се лингвистички разликује од српског језика и да би, прихватањем студијског програма такозваног „босанског језика“, на Универизитету била нанесена непроцењива штета српском језику и српској култури.

Одбор је упутио писмо Националном савету за високо образовање јер су добили информацију да је „Савет добио на акредитацију студијски програм такозваног босанског језика, и то на Државном универзитету у Новом Пазару“.

Међутим, ректор Државног универзитета у Новом Пазару проф.др Миладин Костић негирао је да је та образовна установа поднела захтев за акредитацију студијског програма босанског језика ни комисији за акредитацију ни националном савету за висиоко образовање.

„Немамо спремљен студијски програм за акредитацију тог језика. Вероватно је дошло до забуне пошто је и Интернационални универзитет у Новом Пазару уписан у регистар као и наш - Универзитет у Новом Пазару“, рекао је Костић за Танјуг.

У Новом Пазару постоје два универзитета, један је државни, а други је приватни Интернационални универзитет, чији је оснивач Муамер Зукорлић, а који је поднео захтев за акредитацију босанског.

Какве би биле последице уколико би Србија у универзтетску наставу увела босански језик?

Муслиманска књижевност

Највећа опасност од евентуалног увођења наставе тзв. босанског језика и књижевности на Универзитету у Новом Пазару била би у томе што је у програму те наставе све спецификовано на тзв. муслиманску књижевност, каже за Спутњик лингвиста др Милош Ковачевић, редовни професор Филолошког факултета у Београду.

Други проблем је што се у том програму наводи да производи стручњаке који би могли предавати српски језик и књижевност, додаје он.

© SputnikМуамер Зукорлић
Хоће ли се у Србији учити босански само због слова „Х“  - Sputnik Србија
Муамер Зукорлић

Међутим, највећа лингвистичка и научна запрека је да ли симболички језици могу имати властите програме, односно да ли се симболички језици могу изучавати било где?

„Нигде у свету се не изучавају посебно босански, српски или хрватски, него ако се изучавају, то су различита имена за исти језик, који је, по правилу – српски. С те стране, замислите да у самој Србији дозволите да се изучава програм босанског језика као симболичког, који је само нека врста варијанте српског и то вероватно само по употреби гласа 'х' и ничега другог. Правити програм једног језика који не постоји као посебан, то може само у некој држави где не постоји лингвистика“, каже Ковачевић.

Навала преводилаца

Последице увођења босанског језика по друштво и државу биле би велике јер би Србија признајући, мимо Повеље о мањинским и регионалним језицима, симболичке језике за комуникативне дошла дотле да мора да производи преводиоце за језике као што су црногорски, босански или хрватски, што је смешно, сматра Ковачевић који је и члан Одбора за стандардизацију српског језика.

Реч је о истом језику, истиче Ковачевић и додаје да у Европској повељи о мањинским и регионалним језицима стоји да се мањинским језиком може сматрати само језик који је различит од већинског.

Разлика мања од један одсто

На комуникативном плану, уколико је сличност између два језика већа од 80 одсто – они се сматрају истим језиком.

„Овде не можете наћи разлику ни од један одсто. И то изгледа више него трагикомично, са научне стране. Са научне стране заправо би испало да држава Србија не поштује ни властите научне, филолошке критеријуме, нити држи до онога што је научно једино релевантно. Ваљда универзитети и научни институти и постоје због тога да би се они у држави који се не баве тим областима, могли ослањати на њихове резултате“, каже Ковачевић.

Ковачевић каже да се на Универзитету у Сарајеву изучавају као изборни предмети босански, хрватски и српски, а разлика је само у полагању правописа сва три језика. Саговорник Спутњика подсећа да је правопис – конвенција, тако да нпр. Хрвати пишу нећу одвојено (не ћу).

Правопис је конвенција

Са те стране, само је полагање Правописа диференцијална црта, али правопис је ствар конвенције, односно договора и зато нису ретке ни његове промене. Због тога правопис, као ни лексика, не чине један језик, наглашава Ковачевић.

© Sputnik / Јелена ВучићевићУслови у Архиву САНУ су крајње неодговарјући и прете да угрозе српско благо
Хоће ли се у Србији учити босански само због слова „Х“  - Sputnik Србија
Услови у Архиву САНУ су крајње неодговарјући и прете да угрозе српско благо

Уколико би прошао Програм босанског језика на Универзитету у Новом Пазару, то не да би био корак напред у односу на Сарајево, већ би то био уникатан случај у читавом свету, истиче Ковачевић. Тада бисмо имали босански језик под који се подводи српски.

Самопоништавање

„Можете ли уопште замислити један такав нонсенс, такву небулозу. Замислите да у самом програму напишете да свршени студенти босанског језика и књижевности, истовремено могу држати наставу српског језика и књижевности. Испада да је босански језик хиперординиран појам, а српски субординирани, односно подређени појам. Да је саставница босанског језика – српски језик. Ја заиста не могу схватити докле могу ићи небулозе“, каже наш саговорник.

Код нас се стално говори о идентитетским критеријумима, о језику и писму, али они који политички одлучују очигледно не знају ни шта је симболичка ни шта комуникативна функција, сматра Ковачевић.

То би био уникат и рад у корист сопствене штете као и поништавање свих научних и националних критеријума, закључио је Ковачевић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала