Некада је идеја о употреби нуклеарног оружја у стварном сукобу била табу и до те мере — да је нико није отворено ни разматрао, написао је у ауторском тексту за РТ Дариус Шахтахмасеби, новозеландски политички аналитичар и специјалиста за америчку спољну политику на Блиском истоку.
Чему нас је историја научила
Како је навео Шахтахмасеби — треба се само сетити краја Другог светског рата да бисмо схватили колико је катастрофална и штетна употреба нуклеарног оружја на цивилном становништву. Ипак, нису нам потребни примери Нагасакија и Хирошиме да бисмо знали да би употреба нуклеарног оружја била застрашујуће и кривично дело.
Војска Сједињених Држава је одлучила да је једина шанса коју има за одржавање преимућства своје империје — активно размишљање о сценаријима и ситуацијама у којима би требало да искористи нуклеарно оружје.
Израда нуклеарних планова сигнал непријатељима САД
Према јунским извештајима нуклеарних операција у Пентагону, или Заједничкој публикацији 3-72 (која је учињена приватном недуго након објављивања) — САД верују да „израда нуклеарних планова шаље важан сигнал противницима и непријатељима — да САД имају способност и спремност да употребе нуклеарно оружје за сопствену одбрану и за одбрану својих савезника и партнера“.
„Нуклеарне способности представљају витални елемент националне одбране“, наводи се у документу, где пише и следеће:
„Нуклеарне операције су оне активности у оквиру војних операција, које укључују одвраћање, реаговање на кризу, процену напада и повратак стабилности.“
Пентагон очигледно верује да је „неопходно и разборито планирати опције употребе нуклеарног оружја, пре настанка криза“, наводи аутор текста и додаје — да то укључује „начине за процену очекиване делотворности тих опција пре извршења, као и средства за процену природе и обима нежељених последица“.
Међутим, како даље анализира Шахтахмасеби — америчка војска се, вероватно, не зауставља на томе. Према том документу — „планирање и операције не смеју да се користе изоловано, већ морају бити планирани у оквиру свеукупне шеме напада“. Такође се наводи и да — „команданти морају имати способност брзог препознавања и удара на раније неидентификоване или нове циљеве“.
Спектар нуклеарног ратовања
„Заборавите на нуклеарни договор са Ираном. Где је амерички нуклеарни договор? Где је заједнички свеобухватни план акције за заустављање глобалног уништења нуклеарним холокаустом од стране милијардера, некадашње ТВ звезде ријалити програма?“, пита се Дариус Шахтахмасеби и проналази одговор у самом документу, чији део преноси у свом ауторском тексту:
„Спектар нуклеарног ратовања може да се креће од тактичке примене, преко ограничене регионалне употребе, до глобалне примене од стране пријатељских снага и/или непријатеља“.
„Пре пада Берлинског зида, свака америчка артиљеријска јединица у Европи била је спремна за нуклеарно ратовање. После 1991. године ово се, наводно, све променило. Међутим, недавно објављени, а затим и допуњени документ, који је објављен од стране НАТО тела, коначно је признао оно у шта смо сви сумњали — да се америчке нуклеарне бомбе складиште у Белгији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској (укупно око 150)“, јасан је Шахтахмасеби.
Прети ли нуклерани холокауст
САД су једина земља која је распоредила нуклеарно оружје током битке. Трампова администрација је у фебруару ове године обуставила своје обавезе према Споразуму о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ) и објављује бројне документе који сугеришу да активно размишљају о поновном коришћењу нуклеарног оружја.
Некако, употреба нуклеарног оружја је само застрашујућа или вредна дискусије, ако се у расправу укључе земље попут Русије и Кине. Само погледајте пример — да САД складиште нуклеарно оружје у Турској. Американци кажу да ће искључити Анкару из свог програма борбених авиона Ф-35, али само зато што је Турска купила напредни С-400 систем противракетне одбране из Москве. Са друге стране, Сједињене Државе нису ни трепнуле на неуспели покушај државног удара у Турској, када је напредно нуклеарно оружје могло доспети у неке веома неискусне руке.
„Ко год повуче окидач овог нуклеарног холокауста — на крају ће сносити кривицу за оно што долази, али, по мојој процени, историја, или оно што је од ње преостало, ће се сетити безобзирности Трампове администрације и оних администрација које су служиле америчкој империји пре ње“, закључио је Дариус Шахтахмасеби у ауторском тексту за РТ.
