Како је Мадуро навео, он је спреман за разговоре уколико би Трамп пожелео да „исправи погрешну политику вођења рата против Венецуеле коју је наследио од Барака Обаме“. Венецуелански лидер је нагласио да су Трампа на превару увукли у „погубну политику која је доживела неуспех“ и истакао да је дошло време да се престане са наношењем штете његовој земљи.
На питање шта је венецуеланског лидера навело да Америци пружи руку помирења, Борислав Лалић, дописник Танјуга из земаља шпанског говорног подручја, за Спутњик каже да се између Вашингтона и Каракаса већ дуго воде дипломатска игра и политика надмудривања, те да је могуће да је Мадура на тај потез подстакла смена Џона Болтона, Трамповог саветника за националну безбедност.
„Болтон је човек доста тврдих ставова и поједини аналитичари сматрају да је један од разлога што га је Трамп сменио била управо његова чврста политика према Венецуели, Никарагви и Куби, политика која је заговарала и примену силе како би се сменио Мадуро. Стога није искључено да је председник Венецуеле поверовао да је са Болтоновим одласком дошао тренутак када би Трамп могао да пристане на одређено попуштање и преговарање са Венецуелом“, објашњава Лалић.
Утицај изборне године у САД
Како додаје Лалић, Мадуро вероватно полази од тога да Трамп улази у изборну годину и да током ње неће смети да иде у даље политичко заоштравање политике према Венецуели.
„Овде пре свега мислим на војну интервенцију, која је често помињана протеклих месеци и заговарана од стране појединих фактора у Сједињеним Америчким Државама. Међутим, велико је питање да ли Трамп може повући потез уназад, управо зато што улази у изборну годину, јер у САД постоје политичке снаге и у његовој странци и ван ње које сматрају да према Венецуели треба применити чврсту руку, онако како је примењивана према Куби у последњих педесетак година. Зато не очекујем да би Трамп могао предузети некакав радикалнији потез у смислу какве-такве нормализације односа са Венецуелом“, оцењује Лалић.
Америчка „дуална политика“
Према његовим речима, дипломатски и психолошки рат између Каракаса и Вашингтона се наставља и то се види и ових дана.
„Наиме, на заседању Генералне скупштине Уједињених нација ће се појавити две делегације из Венецуеле — једна легална која представља државу Венецуелу, а друга ће бити гостујућа, јер је Колумбија као свог госта позвала делегацију Хуана Гваида, самопроглашеног председника Венецуеле, који ће вероватно добити право да се обрати Генералној скупштини. Наравно, циљ те дуалне политике је да се покаже да у Венецуели постоји и друга страна, да постоји и друга власт коју су САД, као и одређени број земаља у Латинској Америци, признале и пружиле јој безрезервну подршку“, напомиње Лалић.
Међутим, додаје наш саговорник, без обзира на подршку Запада опозиционару Гваиду, у Венецуели се ништа значајно није догодило, а Американци са својим савезницима нису успели да оборе Мадуров режим. То пак Мадурову ситуацију не чини лакшом, примећује Лалић.
„Иако у последњих десетак месеци, током трајања те дуалне власти, није дошло до драматичног заоштравања ситуације, нити до војне интервенције, економска и политичка ситуација у земљи и даље је веома тешка. Наиме, криза која траје у Венецуели и притисци споља ослабили су позицију Николаса Мадура, а на то указује и чињеница да се међу аналитичарима и новинарима који припадају струји ’чависта‘ покренуло једно веома интересантно питање. Они, наиме, сматрају да Николас Мадуро, као изабрани наследник Уга Чавеза, ипак није показао политичку моћ, политичку снагу и политичку мудрост да међу самим ’чавистима‘ попуни празнину коју је за собом оставио Уго Чавез“, објашњава Лалић и додаје да из тих порука и анализа произилази и следеће питање да ли би за сам „чавизам“ у Венецуели можда било умесније да се тражи нови лидер који би предводио тај покрет, уколико је то могуће и уколико за то није прекасно.
У сваком случају, драма са Венецуелом се наставља, а нормализација односа са САД је још далеко. Тешка економска ситуација у комбинацији са снажним спољним притисцима и непрестаним одливом становништва сада већ озбиљно прети да знатно ослаби позицију председника Николаса Мадура, закључује Борислав Лалић.
