Наиме, како између осталог наводи руско Министарство, цистерне са нафтних поља источне Сирије се, под заштитом америчких војника и припадника америчких приватних војних компанија, кријумчаре у друге државе, а у случају било каквог напада на такве караване, за њихову заштиту се „одмах користе снаге за специјалне операције и борбена авијација САД“. И сама производња нафте се врши уз помоћ опреме водећих америчких компанија, која је испоручена упркос америчким санкцијама.
Политиколог Александар Павић за Спутњик каже да наводи руског Министарства одбране заправо разоткривају један од начина финансирања америчких приватних војних компанија и специјалних служби.
„Оваквих оптужби, да америчке специјалне снаге помажу шверц нафте из сиријских нафтних поља, било је и раније. То је нешто што траје годинама, још од када је кренула дестабилизација Сирије и агресија на ту земљу. Наиме, док је нафтна поља контролисао ИСИС, шверц је преко Курда ишао преко Ирака у Турску. Такође, знамо да је ИСИС створен уз помоћ Америке, тако да су амерички прсти у свему томе већ неко време. Међутим, сада када је ИСИС неутралисан, бар на неко време, Американци су, практично, директно преузели контролу над нафтним пољима и сада то иде отворено преко једне америчке фирме“, објашњава Павић.
Тако да, додаје наш саговорник, америчке специјалне снаге у овом случају користе нафту за финансирање.
„Наравно, на другим местима на свету користе дрогу, а на трећем користе шверц племенитих метала. У том смислу су врло прилагодљиви, јер пљачкају оне ресурсе који су им на располагању, а из тога се финансирају разне црне операције“, уверен је Павић.
На питање да ли то објашњава шта се крије иза америчке „геополитике“ на Блиском истоку, односно да су главни циљеви новац и нафта, Павић одговара потврдно, уз оцену да је ситуација у Сирији компликована, услед укрштања бројних интереса.
„Трамп је сада, отприлике већ трећи пут, најавио да хоће да повуче војску из Сирије. Претходна два пута су му одмах организовани, под лажном заставом наравно, лажни напади сиријске војске хемијским оружјем. Сирија је оптужена без доказа, Трамп је морао да интервенише и привремено је спласнуо притисак на њега на домаћем терену. Овај, трећи пут, када је најава о повлачењу војске деловала најозбиљније, дешава се у време када покушавају да му организују импичмент. Са друге стране, и демократе и његови републиканци су у Представничком дому поднели резолуцију против повлачења америчке војске из Сирије. Тако да, колико год Трамп стварно желео да повуче војску из Сирије, и мада је то најавио као своју велику победу, њему су ипак потребни савезници у грчевитој борби коју води од почетка свог мандата, а нарочито сада када је прича о импичменту постала озбиљна“, указује Павић.
Како каже, ако амерички председник изгуби републиканце, остаће без савезника, па су му руке везане и принуђен је да направи неке компромисе. Међутим, додаје Павић, цела интервенција у Сирији заправо има много шире аспекте.
„Није реч само о пљачкању ресурса, ту је реч и о контроли путева, траса будућих гасовода. Ту је такође питање и политике Израела — разбијања или дестабилизације свих потенцијално непријатељских држава у њиховој околини, поготову Сирије, због тога што Израел сматра да је ту порастао ирански утицај, а то је за Израел, једноставно, неприхватљиво. Дакле, Сирија је већ неко време на мети Израела, а самим тим и Америке, због јачине израелског лобија у САД, а који опет има утицај у америчком војно-индустријском комплексу. Све скупа то је све врло компликовано, а у основи свега тога, наравно, леже контрола нафтних и гасних налазишта, контрола траса нафтовода и гасовода, али и геополитички интереси Америке и њених савезника — Израела, Саудијске Арабије и свих сунитских арапских земаља које се грозе на помисао да Иран може да појача свој утицај и да преко Сирије избије на Медитеран“, категоричан је Павић.
