Брисел, који је преко своје канцеларије у Подгорици иницирао и предводио овај процес, конципирао га је тако да се он првенствено одвија на линији владајући ДПС-опозиционе демократе, што је изазвало огромно незадовољство и готово елиминисало остатак црногорске опозиције из преговора.
Резултат је такав да чак 24 посланика и седам опозиционих политичких партија нису дио преговора о припреми наредних избора, па поједини аналитичари сматрају да је ЕУ у свом приступу решавања политичке кризе у Црној Гори требало да уложи мало више енергије и према осталим опозиционим партијама, а не само према демократама.
Како тврди један од учесника самих преговора, представник НВО сектора Борис Раонић, „осовина сарадње ДПС-демократе толико је јака, да су сви остали субјекти запостављени“.
Медвеђа услуга
Сада многи постављају питање да ли је Брисел својим директним уплитањем овог пута учинио медвеђу услугу Црној Гори. Дилема је и да ли је улога ЕУ последњих мјесеци била више позитивна или негативна, јер је дјеловање Брисела практично посвађало црногорску опозицију, а земљу гурнуло у још већи политички ћорсокак.
Такође, након одбијања да се отворе приступни преговори за Албанију и Сјеверну Македонију, јавност у Црној Гори је, чини се, први пут озбиљно запитана да ли је европска перспектива за Подгорицу и даље реална прича.
Портпарол Нове српске демократије (НСД) Марко Ковачевић каже да се у актуелној ситуацији треба подсјетити и изјаве бившег шведског премијера и специјалног представника ЕУ за бившу Југославију Карла Билта, који је указао веома јасно да француски вето није била блокада само против Сјеверне Македоније и Албаније, већ је имплицитно значила вето и за Србију, Црну Гору, БиХ.
„Да ли је све то последица лошег рада представника ЕУ у овим државама, попут љетошњег посредовања у тајном договору демократа и ДПС-а у Црној Гори, којим су удаљили земљу од фер и слободних избора и учинили услугу режиму, или је тај лош рад чиновника Уније спровођен управо због тога што су знали да се припрема блокада према земљама у региону, сада и није превише важно јер је резултат свакако исти“, каже за Спутњик Ковачевић, који је увјерен да је Брисел својим дјеловањем последњих мјесеци само закомпликовао ситуацију у Црној Гори.
Ветар у леђа властима
Ковачевић констатује да је продубљено неповјерење и додатно закомпликован политички процес у Црној Гори, уз опаску да је „дат вјетар у леђа режиму да се понаша попут комунистичких комесара 1948. године“.
„То највише видимо по занемаривању афера у којима се јасно и недвосмислено приказују криминал и корупција садашњих или бивших носилаца извршне и судске власти и по монтирању процеса и афера према опозиционим лидерима са креирањем лажних и смијешних доказа и њиховим подметањем“, примјећује наш саговорник.
„Стиче се утисак да је бриселска бирократија, која је присутна у Црној Гори, лако поткупљива и да лако пристаје да буде заступник режима, као у љетошњем случају. Због такве компатибилности власти и званичне ЕУ мисије у Црној Гори, конкретних резултата какви се очекују у процесу приступања нема. Све то нам јасно говори да нико сем нас и грађана не може донијети бољи амбијент и услове за слободне изборе“, увјерен је Ковачевић.
