Црна Гора зазире од „малог Шенгена“ или само ослушкује пулс ЕУ

© Sputnik / Ольга Головко / Уђи у базу фотографијаБудва
Будва - Sputnik Србија
Пратите нас
На скупу у Охриду поводом иницијативе лидера Србије, Сјеверне Македоније и Албаније о бољој економској повезаности региона Западног Балкана, популарно прозване — „мали Шенген“, Црна Гора је била једина која је послала представника испод нивоа предсједника или премијера држава региона.

Чињеница да је званична Подгорица на самит, на ком су своје земље представљали Александар Вучић, Зоран Заев, Еди Рама и предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић, послала „само“ министарку економије Драгицу Секулић, многи тумаче као јасан сигнал да Црна Гора и није баш превише одушевљења овом регионалном иницијативом.

Зашто Подгорица читаву ствар посматра са дозом опреза могло се наслутити још раније, када су у медијима процуреле информације да идеја о заједничком економском простору не одговара Црној Гори јер има неповољну спољнотрговинску размјену са сусједним земљама, али и због бојазни да би такав пројекат поједине државе у региону удаљио од њиховог европског колосјека.

Након дводневног састанка у Охриду са лидерима Западног Балкана, министарка Драгица Секулић је практично потврдила постојеће спекулације саопштењем да ће црногорска држава и Влада „добро промислити“ о читавој идеји, те да је једини циљ Црне Горе у овом тренутку интеграција у ЕУ која као таква нема алтернативу.

Такозвани "мали Шенген" био је једна од тема о којој су у парламенту полемисали посланици ДФ-а и ДПС-а.
Милутин Ђукановић из ДФ-а поручио да би било нормално да и Црна Гора буде дио једне такве иницијативе, јер ако није спремна да укине границе с најближим сусједима с ким онда јесте. Предраг Секулић из ДПС-а узвратио је ријечима да је Црна Гора за велики, а не за мали Шенген. Потпредсједник Владе и министар правде из ДПС-а Зоран Пажин подсјетио је да је свој став о "малом Шенегену" саопштио прије неколико дана у Женеви на састанку са високим званичницима Западног Балкана, држава чланица ЕУ и европских институција.
"То једна нова етапа која се отвара како у односима унутар региона, тако и са аспекта такозване нове методологије проширења, о чему се прича унутар чланица Европске уније", казао је Пажин.

У јавности се у међувремену отворило питање да ли званична Подгорица толико зазире од „малог Шенгена“ зато што би прихватањем споразума са Србијом, Северном Македонијом и Албанијом Црна Гора на неки начин и званично признала да није „лидер у региону“, који ће прије поменутих држава добити пуноправно чланство у ЕУ, али се и са друге стране поставља знак питања колико је ризична политика која гласи — „ЕУ нема алтернативу“.

Без истрчавања

Независни посланик у Скупштини Црне Горе Александар Дамјановић упозорава да сада није потребно никакво истрчавање званичника Владе Црне Горе, те да све озбиљне иницијативе попут ове која је на столу, треба озбиљно и одговорно размотрити.

„Сагласан сам да интеграције у ЕУ немају алтернативу ако би то зависило само од Црне Горе. Међутим, не зависи од Црне Горе већ од Европске уније, тако да онда мора да постоји нека алтернатива. С тим да ’мали Шенген‘ не треба третирати као алтернативу интеграцијама ЕУ, већ као једну потенцијалну могућност да се у зони слободног кретања људи, роба и капитала направи успјешна економска прича и Црна Гора не може бити изоловано острво уколико сјутра буду отворене границе између Србије, Сјеверне Македоније, Албаније и можда Босне и Херцеговине. И у том смислу се веома одговорно и озбиљно морају размотрити овакве иницијативе“, оцјењује Дамјановић за Спутњик.

Наш саговорник појашњава да је суштина у томе да је Црна Гора већ дио неких других регионалних иницијатива, попут ЦЕФТА, при чему чак и ЕУ као један од услова за интеграцију свих држава земаља Западног Балкана поставља снажну међусобну регионалну повезаност и интеграцију, па предвиђа да би остајање у некој врсти регионалне изолације додатно успорило европски пут Црне Горе.

„Свакако би било лоше да се једном себичном политиком направи штета и да Црна Гора остане како ван зоне европских интеграција, тако и ван зоне ’малог Шенгена‘, јер Црна Гора није ни балканска Малта ни балкански Кипар, нити геополитичке околности то дозвољавају да може да функционише изоловано од региона“, каже Дамјановић.

Економски плусеви

Са друге стране, саговорник Спутњика упозорава да Подгорица мора да ослушкује и пулс кључних чланица ЕУ јер, како каже, иницијативе попут „малог Шенгена“ увијек имају и своје „спонзорство“ у Бриселу.

„Оно што је такође битно, јесте да је услов регионалне сарадње који је дефинисан као један од кључних услова за интеграцију у ЕУ и Црне Горе и осталих чланица, нешто што се само по себи испуњава и овом врстом интеграција. Остати ван ’малог Шенгена‘, уколико три државе које су га иницирале и потенцијално БиХ буду дио те приче, може бити веома проблематично за Црну Гору“, сматра Дамјановић.

Наш саговорник с тога савјетује да није вријеме за брзе изјаве, али ни за смањивање нивоа разговора у односу на иницијативу која стиже са врха држава које су покретачи иницијативе, већ да се све мора трезвено и озбиљно размотрити и у Влади и у Скупштини Црне Горе.

„Као економиста, ја у овом тренутку свакако видим добре стране великог тржишта са више од 10 милиона потрошача. Са становишта неких других трендова, лоших демографских трендова у Црној Гори и трендова миграције радне снаге из Црне Горе, мислим да се мудром политиком коју ’мали Шенген‘ свакако може да промовише, могу успорити и ови негативни трендови. Наравно, Црна Гора ту прије свега треба да препозна сопствени интерес и да избјегне брзоплето истрчавање, макар у овом моменту када се ова иницијатива разматра и анализира“, закључује Дамјановић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала