О предлогу француског предсједника Емануела Макрона у Бриселу су 19. новембра разговарали шефови дипломатија ЕУ, а како је речено, очекује се да нова Европска комисија, пошто преузме дужност у јануару, сагледа шта он тачно садржи.
Париз је, према дипломатским изворима које преносе црногорски медији, у овом тренутку прилично тврд на позицији да ће, без усвајања нових правила преговарања о чланству у ЕУ, Сјеверна Македонија и Албанија остати у чекаоници, док ће Црна Гора и Србија бити још више успорене.
Засад је извјесно да најмање до јуна наредне године неће бити никаквог отварања, али ни затварања поглавља за Београд и Подгорицу, док у дипломатским кулоарима у Бриселу поново кружи идеја да ЕУ може имати највише 30 чланица (без Велике Британије), што у перспективи отвара простор „само“ за Србију, Црну Гору и потенцијално Северну Македонију, али никако и за Албанију.
Ипак, иако такав сценарио очекују само непоправљиви оптимисти, високи црногорски званичници оцењују без задршке да је француски предлог позитивна ствар. Тако је премијер Душко Марковић данас казао да „нема негативан став према Макроновом „нон пејперу“, те да су „нови предлози Француске за кориговање модела приступа ЕУ добри, јер ће то дати шансу земљама које брзо напредују“.
Сличног става је и главни преговарач Подгорице са ЕУ Александар Дрљевић, који је претходно оцијенио да је нови документ заправо „охрабрење за Црну Гору, јер представља поруку да процес наших предприступних преговора није заустављен“.
Страх од правне државе
Новинар ДАН-а Марко Вешовић сматра да се овакве поруке званичне Подгорице могу објаснити парадоксалном жељом врха црногорске власти да Црна Гора постане дио европске породице што касније, јер би, како каже, успостављање европских правила и потпуна примјена законодавства ЕУ у Црној Гори нарушила одређене монополе успостављене у земљи већ деценијама.
„Јасно је да се руководство црногорске власти боји конституисања и стварања правне државе у Црној Гори. Због тога се они труде да одуговлаче са процесом европских интеграција — ми већ седам и по година преговарамо са ЕУ о приступању, а чак ни сва поглавља нису отворена“, констатује Вешовић.
Ако пођемо од претпоставке да врху власти прикључење ЕУ заправо не одговара, онда, по мишљењу Вешовића, није тешко објаснити зашто је позиција Француске, дефинисана кроз „нон пејпер“, за званичну Подгорицу „добар и коректан документ“.
За одлагање проширења и Холандија и Данска
Напомињући да нико озбиљан није ни помишљао да црногорско чланство може да се деси до 2025. године, овај новинар додаје да не треба заборавити и да није само Француска та која тражи одлагање проширења, већ да су то и Данска и Холандија.
„Холандија је чак посебно по питању Црне Горе имала неке резерве још када су отварани преговори 2012. године. Дакле, јасно је да се чланство неће десити баш тако брзо, а то, нажалост, погодује властима у Подгорици, јер се одлаже примјена оних принципа који би омогућили стварање истински правне државе“, закључује Вешовић.
Подсјетимо — шефови дипломатија земаља ЕУ у Бриселу су у уторак први пут разговарали о француском предлогу. Након састанка, шефица финске дипломатије Тути Тупураинен, која је предсједавала скупом, казала је новинарима да је „ово вријеме посебно, јер је у току институционална транзиција (ЕУ)“. Француска министарка за Европу Амели де Моншален је саопштила да су сви министри сагласни да се процес проширења преуреди и да су нагласили да је неупитна перспектива Западног Балкана за чланство у ЕУ.
