Европа хоће свој бич санкција, доста им је америчког

CC0 / Pixabay / ЕУ САД - илустрација
ЕУ САД - илустрација - Sputnik Србија
Пратите нас
Европа својим режимом санкција покушава да подигне геополитичку моћ и откачи се од америчког режима санкција.

Евентуалним увођењем европског глобалног режима санкција, Европска унија намерава да се кроз своју „меку моћ“ наметне као битан фактор у свету, каже за Спутњик Милан Игрутиновић из Института за европске студије.

Шефови дипломатија ЕУ затражили су од Европске службе за спољне послове да почне са припремом европског глобалног режима санкција, који би се примењивао у случајевима озбиљног кршења људских права у свету и био би еквивалент америчком Закону Магнитског, наводе у Савету ЕУ.

„То ће бити конкретан корак у потврђивању водеће улоге ЕУ у области људских права“, каже шеф дипломатије ЕУ Ђозеп Борељ.

Борељ је након свог првог председавања Савету ЕУ изјавио да су људска права приоритет како за Европљане тако и за наредних пет година његовог мандата на челу дипломатије ЕУ. Он је најавио да ће Европска служба за спољне послове почетком следеће године представити и Акциони план о људским правима и демократији до 2024. године.

Европска „мека моћ“

Закон Магнитског усвојен 2016. дозвољава властима САД да, на глобалном нивоу, санкционишу све оне за које сматрају да крше људска права, укључујући и замрзавање средстава и забрану уласка у САД.

ЕУ у последњих неколико деценија своју глобалну перцепцију гради кроз „меку моћ“ и жели да на нормативном нивоу буде препозната као релевантан фактор и, у том смислу, желе да „искораче“ и на плану заштите људских права, сматра Игрутиновић.

ЕУ би да постави стандарде на нормативном нивоу, пошто то не може кроз класичну војну моћ или кроз врло конкретну економску доминацију на начин на који то могу САД, додаје Игрутиновић.

Економски притисак на неподобне земље

Борељов ресор спољне и безбедносне политике ЕУ, који је претходно водила Федерика Могерини, традиционално је био задужен за вођење санкција, односно њихово нормативно усаглашавање са једне стране, а са друге на практично праћење њиховог спровођења, објашњава Игрутиновић.

© AP Photo / Manuel Balce CenetaЖозеп Борел
Европа хоће свој бич санкција, доста им је америчког - Sputnik Србија
Жозеп Борел

Пошто је већина тих санкција везана за економију, њима ће се у суштини бавити политички блок у ЕУ који се бави економијом, а не толико блок који се бави спољном и безбедносном политиком, мада ће, наравно, бити и драматичног усаглашавања и вођења рачуна о свим корацима, сматра наш саговорник.

„Ове мере се у теорији санкција тумаче као економске, а питање кршења људских права је заправо мотивација која ће до њих да доводи. ЕУ сматра да је то једно згодно оруђе којим могу и даље да се политички боре против власти, режима и, на крају крајева, корпорација, које се сматрају више политички, него економски неподобним“, каже Игрутиновић.

Прошло време америчке доминације

На питање да ли ће ЕУ следити политику санкција САД, Игрутиновић одговара да не постоји велика усаглашеност САД и ЕУ у вођењу спољне политике, поготово кад је реч о важним економским темама.

Као пример наводи случај Ирана, где смо видели „драматичан раскорак у схватању договора у о нуклеарном споразуму који је Америка једнострано напустила“.

„Они се могу усагласити ако им се поклопе интереси. Постоји одређени раскорак и у односу према Русији, на крају крајева, не само између ЕУ и Америке, него и унутар ЕУ. Дакле, остаје питање да ли ће бити неке значајније синергије између САД и ЕУ, али ја нисам убеђен у то. Мислим да нисмо више у ери у којој је та врста америчке доминације над ЕУ нека свакодневна политика“, каже Игрутиновић.
Србија половично прати санкције ЕУ

На питање да ли ће Србија као земља кандидат за ЕУ морати да спроводи европски глобални режим санкција, саговорник Спутњика одговара да ће то зависити од случаја до случаја и истиче да се Србија последњих година усагласила са 50 до 60 одсто европских санкција.

„Србија, у суштини, прати све санкционе одлуке ЕУ које не ’гађају‘ однос Србије и Русије, Србије и Кине или неких других пријатељских земаља које су Србији блиске у датом тренутку, пре свега, због Косова и тако би требало да буде и у будућности“, закључио је Игрутиновић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала