Столтенберг је изјавио да НАТО обраћа пажњу на све већи утицај Кине у свету, која је чак „можда опаснија и од Русије“.
„Кина и Русија су сасвим различити случајеви. Не ради се о томе да ће НАТО да крене у Јужно кинеско море, већ о томе да нам се Кина ближи у сваком смислу. Улаже много у европску инфраструктуру, посебно на Западном Балкану“, рекао је Столтенберг.
Кина као претња — додатни притисак на Србију
С обзиром да највећа улагања на Западном Балкану Кина има у Србији, земљи која није ни чланица ни кандидат за чланство у НАТО-у, треба очекивати да наша земља буде изложена додатним притисцима.
НАТО, који од пада Берлинског зида „лута за сврхом свог постојања“, осетљив је и на економске губитке, а ако Кина буде и даље економски продирала на Западни Балкан, она ће самим тим имати и одређени политички утицај, и то не само у Србији, него и у окружењу, оцењује Коркоделовић.
„Још интензивнију економску сарадњу са Кином имају Пољска, Словачка, Чешка и Мађарска, а та иницијатива ’Појас и пут‘ прима се и у Португалији, као и у пребогатом Луксембургу, и у Италији, да не говорим о Грчкој, која је врло битна чланица НАТО-а и својеврстан је ослонац САД, а која би могла постати још много битнија уколико Турска стварно у великој мери окрене леђа НАТО-у“, сматра наш саговорник.
Мађарска и Грчка „на тапету“ НАТО-а
Чињеница је да је Кина економски све присутнија у Југоисточној Европи и да са тим њеним присуством јача и њена политичка улога, наглашава Коркоделовић и додаје да су Грчка и Мађарска у великој мери биле критиковане зато што се нису придружиле иницијативама појединих западних земља у УН усмереним против Кине.
„Према томе, ако су на тапету биле Мађарска и Грчка, онда је нормално да ће ти притисци на Србију бити све учесталији и снажнији, без обзира што није чланица ЕУ, што је за званични Београд олакшавајућа околност.“
Према Коркоделовићевој оцени, први разлог зашто НАТО истиче и Кину као претњу јесте тај што НАТО још од краја Хладног рата „лута и тражи сврху свог постојања“ и с времена на време говори да ће се претворити у војно-политичку организацију.
Разлике унутар НАТО-а
Други разлог зашто се Кина нашла „на тапету“ је постојање великих неслагања унутар НАТО-а, пре свега око питања буџета, а интересантно је да се у последње време важна чланица Алијансе Турска све више оријентише не само на економску, већ и на војну сарадњу са Русијом и Кином, наглашава наш саговорник.
То показује да унутар НАТО-а постоје финансијске и политичке разлике, као и разлике војне природе, додаје Коркоделовић.
Важно је напоменути и да је значајан број чланица НАТО-а са Кином повезан веома блиском економском сарадњом. ЕУ је највећи трговински партнер Кине, док је Кина други највећи трговински партнер ЕУ, а робна размена између ЕУ и Кине вредна је 1,2 милијарде долара дневно, напомиње Коркоделовић.
Кина — и претња и могућност
Реч је о огромним сумама новца и великим пословним интересима које обе стране имају, а ако неку земљу почнете да третирате као војну претњу, онда се долази у сукоб са многобројним пословним интересима, истиче наш саговорник.
„Зато постоји она формулација са самита НАТО-а да је Кина својеврсна претња, али и могућност за сарадњу. Француска и Немачка, две врло важне земље чланице НАТО-а, имају јако развијене економске односе са Кином. Турска, која је друга највећа војна сила у НАТО-у, такође има веома добре економске односе са Кином и интензивно сарађује са њом у пројекту ’Појас и пут‘“, каже он.
Коркоделовић подсећа да је и Италија приступила „Новом путу свиле“, а спекулише се да би и Немачка у неком тренутку могла да се придружи тој иницијативи, што показује да су економски интереси унутар НАТО-а веома сукобљени са политичким и геостратешким интересима.
