Састанак који је у Белој кући за 27. јуни између лидера Србије и привремених приштинских институција заказао амерички председник Доналд Трамп, на фону објаве да су косовски Албанци пристали да одустану од кампање за чланство у међународним организацијама, док је српска страна привремено одсутала од кампање повлачења признања независности Косова, као да је означио почетак трке за примат над питањем решавања статуса КиМ између САД и ЕУ.
Моћне силе би да реше проблем Косова
Специјални изасланик ЕУ за КиМ Мирослав Лајчак, померио је датум своје посете региону са 17. на 16. јуни, а француски председник Емануел Макрон открио је намеру да органиузује састанак сличан оном у Вашингтону у Јелисејској палати. Истовремено, његова дипломатска опуномоћеница на КиМ, Мари Кристин-Бутел, објашњавајући Макронову намеру, напомиње да Француска у својој намери да обнови дијалог између Београда и Приштине има партнера, Немачку и да „под вођством ЕУ мора бити постигнут свеобухватан, коначан и правно обавезујући споразум, чији садржај морају да утврде обе земље“.
Колико се трка за примат у преговорима захуктала, можда најречитије говори препуцавање на Твитеру, између америчког специјалног изасланика за КиМ Ричарда Гренела и некадашњег немачког министра одбране Волфганга Ишингера, који је америчком колеги замерио на томе што организује састанак представника Београда и Приштине без координације са Бриселом. Гренел је одговорио да је потребна акција, а не само речи.
Неупућеном посматрачу може се учинити да је геополитичко надгорњавање између САД и ЕУ око примата над дијалогом између Београда и Приштине плануло одједном, међутим, како то обично бива, сваки политички процес има своју предисторију. Тако је и у овом случају.
Према мишљењу Александра Гајића из Инстута за европске сутудије ради се различитим притупима. Историчар Драгомир Анђелковић, пак, наглашава идеолошке разлике, како унутар самих САД, тако и између вашингтонске администрације и Брисела.
САД флексибилније, ЕУ жели повратак на старо
Великим западним силама стало је да покажу да воде главну реч по питању дијалога Београда и Приштине јер свако од њих жели да покаже да је присутан, да су у дијалогу раније учествовали и да им није опао ранији утицај, каже Гајић. Још прошле године, када је Ричард Гренел постао задужен за решење косовског питања, Вашингтон је почео да води главну реч, док је именовање Мирослава Лајчака за његовог парњака из ЕУ, покушај Брисела да се врати у игру.
Амерички рецепт за преузимање примата у преговорима састоји се, како Гајић каже, из флексибилности и спремности да се саслушају обе стране.
„Међутим, позиције ЕУ су такве да она избегава суштински договор и пренебрегава интересе једне стране, Србије, односно није притисла другу страну да испоштује досадашње договоре. Американци са Гренелом показали су се као много флексибилнији. Не заузимају априорно антисрпски став, него покушавају да нађу компромисно решење. Ипак и они говоре да треба признати Косово, само се не зна до ког нивоа уступака ће ићи у правцу Србије. Са том позицијом Гренел је преузео иницијативу“, објашњава он.
ЕУ не мења приступ и покушава да ствари врати на старо. Управо такав приступ довео је до пат позиције, јер је Брисел на тај начин погодовао Албанцима да опструирају преговоре позицијом да пристају само на један исход – да Србија призна независност Косова.
Тако је косовско питање постало предмет геополитичког разрачунавања између Брисела и Вашингтона. Гајић напомиње да постоје и друге силе које су заинтересоване за преговора Београда и Приштине – Русија и Кина, које стоје на становишту заштите српских интереса, односно резолуције 1244.
„Видимо да се велике силе око косовског питања надгорњавају, заузимају различите позиције и имају различите интересе и да ће наставак преговора, дугорочно гледајући, па и могући исход, зависити од њиховог међусобног односа“, каже Гајић.
Идеолошки клинч неолиберала и суверениста
Наглашавајући да је косовско питање постало питање глобалног престижа, Анђелковић сматра да оно није само предмет надметања великих сила, већ и надметање идеолошких концепција.
„Са једне стране имамо неолиберални блок који је у САД повезан са Демократском странком, са друге стране имамо суверенистички блок који оличава Трамп. Тако да се амерички унутрашњи сукоб пројектује и на питање Косова, јер свака од тих страна жели да покаже да има капацитет да решава питања, поготово што је демократама Косово круна у њиховом геополитичком деловању“, објашњава Анђелковић.
На ову поделу надовезује се подела између Европе и Америке – европски неолиберали, на чијем је челу немачка канцеларка Ангела Меркел, повезани су са америчком опозицијом, док је Трамп повезан са европским суверенистима.
„Ради се о глобалној игри која има, како геополитичку, тако и идеолошку димензију. А оно што су клинтонистички лоби, Сорош и његова мрежа НВО радили у прошлости и што сматрају да се испољава кроз дешавања на Косову, Трамп данас оспорава. Зато је то велика битка, и глобална, и идеолошка“, каже Анђелковић.
Тако се, према Анђелковићевом мишљењу ради више о сукобу унутар самог Запада, него између Запада са једне и Кине и Русије са друге стране.
Захваљујући идеолошким поделама на Западу, косовско питање, према мишљењу нашег саговорника, постало је више од предмета геополитичког разрачунавања.
Пре марта не треба очекивати нову фазу
Без обзира на ангажовање Мирослава Лајчака и Ричарда Гренела, кључно у садашњој ситуацији је да ће албанска страна одуговлачити са преговорима у очекивању исхода председничких избора у Америци, сматра Гајић. Албанци се, објашњава он, надају да ће се, са евентуалним поразом Доналда Трампа, ситуација вратити на ону од пре 2016, када су имали безрезервну подршку и Вашингтона и Брисела.
„Њихова нада лежи у томе да ће Трамп бити поражен и неће се упустити у преговоре док не виде резултате америчких председничких избора. И не само резултате, него ће чекати да победник буде и инаугурисан. То значи да не треба очекивати да преговори уђу у неку озбиљнију фазу пре марта идууће године“, сматра Гајић.
Тако гласи и „добронамерни савет“ лобисте за независност Косова и стручњака за балканска питања Данијела Сервера косовским Албанцима – он има луксуз да тако нешто каже, док косовски Албанци немају, али суштински раде у том правцу, закључује Гајић.
