Грубјешићева подсећа да откад је априла 2013. потписан тај документ до данас његово највећи део који се тиче ЗСО није спроведен.
„Међутим, кад мало боље погледате сви важни споразуми у региону су склопљени уз помоћ САД: Ердутски, Дејтонски, Кумановски, Охридски, Преспански — свуда су биле главне САД. Кад и ако дође до склапања споразума Београда и Приштине који мора бити вишеслојан и да се тиче целог региона, ту ће опет САД помоћи да до споразума дође“, сматра наша саговорница.
Када ће то бити, мање је важно, колико је важна садржина тог споразума, истиче Грубјешићева. Како каже, идеја САД била је да се крене са економском нормализацијом, али је очигледно на крају била важнија трка Брисела и Вашингтона око тога ко ће први да буде ту кад отпочне дијалог Београда и Приштине него да се координирају.
Њихово надгорњавање је прилично бесмислено, међутим, кад се погледа какво је трансатлантско партнерство схватите да су ствари међу њима отишле предалеко, примећује наша саговорница.
Косовско питање — кључна препрека
Српска нација није мала, а Србија је важан фактор за стабилност региона, две су поруке које Београд треба да пошаље Европи у процесу европских интеграција који технички и може да се заврши до 2026, како је недавно поменуто, али кључна препрека остаје косовско питање за које засад нема решења.
Није у европском интересу да умањује српски простор и ако се праве мале државице које раде против Србије. Ако то радите не можете после тога да долазите у Београд да млатарате рукама и кажете — где је стабилност, коментарише др Слободан Зечевић са Института за Европске студије сагледавајући перспективу Србије за чланство у ЕУ.
Од 2000. године много је датума било у оптицају за могуће приступање Србије ЕУ, обично уз низ услова, од сарадње с Хашким трибуналом па до Косова. Најновији рок — 2026.година, наведен после састанка председника Србије Александра Вучића и шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, реалан је што се тиче затварања свих поглавља осим оног последњег, поглавља 35 у које је убачено Косово, слаже се и др Слободан Зечевић из Института за европске студије.
Поруке и за Немачку
Као што је за танго потребно двоје и за даљи ток разговора између Србије и ЕУ, истиче Грубјешићева, морају постојати гаранције Брисела, али и политичка воља обе стране. Она подсећа да је, што се тиче решења за Косово, још Волфганг Ишингер, члан Контакт групе, предлагао модел две Немачке, а то значи две независне државе које седе у Генералној скупштини УН али се не признају.
Слободан Зечевић сматра да би Немачка морала да ублажи тврд став према косметском питању, а објашњавајући зашто прави паралелу са немачком историјом:
„То узимање Косова као крајњег услова за напредак у области европских интеграција Србије — а то је комплексан проблем који укључује Русију и Кину у СБ УН, Сједињене Државе, али и неке емоције које има српски народ према тој територији, то је као кад би неко 50-их година рекао Немачкој да због источне Немачке не може да буде у Европској економској заједници“.
Став Немачке би зато морао да еволуира, а и Француска треба у том смислу да погура ствари, каже Зечевић.
ЕУ саплела Гренела
Слободан Зечевић констатује да је ЕУ саплела америчког изасланика за дијалог Ричарда Гренела, али сматра да Србија ипак не треба превише да жали што се није догодио састанак представника Београда и Приштине у Белој кући.
„Имам утисак да оно што би нама било понуђено јесте ЗСО са ширим овлашћењима, минимална корекција граница и признавање независности Косова што је по председнику Вучићу за нас било неприхватљиво. Ако је то била понуда, онда можда није лоше што тај састанак није одржан“, наводи Зечевић.
Америчка политика свакако се донекле мења према Србији, али он не види да Трампова администрација припрема неко чаробно решење које би било прихватљиво за Србију. Грубјешићева додаје да је Гренел добио зелено светло од Трампа да опет покуша нешто да организује но да за сада није јасно ко ће бити са косовске стране нити какав ће имати легитимитет.
Без обзира на све, Србија треба да буде конструктивна да се ни у једном тренутку не каже да је дијалог пропао због ње, али можда јој ни не одговара да се сада воде преговори јер се не види неко решење, верује Зечевић, док Сузана Грубјешић додаје да је формулација „свеобухватни споразум о нормализацији“ и смишљена тако да би могла широко да се тумачи.
„Али сигурно је једно — да тај споразум мора да обухвати читав регион, да то није само питање Београда и Приштине и да ту има много ствари које треба да буду побројане. А ЕУ, уколико би дошло до споразума, ако га гарантује на исти начин као што је гарантовала Бриселски онда од спровођења споразума нема ништа. Дакле, све те тачке кад спојите и све коцкице онда можемо да причамо о нормализацији односа у свим аспектима“, уверена је саговорница Спутњика.
Србија важна за историју Европе
Слободан Зечевић скреће пажњу да ЕУ као посредник мора да има на уму још један моменат — да је Србија важан фактор стабилности у региону.
„Присталица сам да Србија буде део ЕУ али за мене је ЕУ Европа јаких нација. Српска нација није мала, а играли смо много већу улогу у историји Европе него што је наш број“, каже Зечевић.
Друга ствар коју Србија треба да ставе до знања Немачкој и Француској, као кључним чланицама Уније, према његовим речима, јесте да нико неће просперирати ако се један простор подели на више малих супротстављених средина, а они су то управо урадили.
„Време је да размишљају како да те мале средине интегришу. Погрешни су потези умањивати српски простор због неких геополитичких интереса. То није у европском интересу. Ако то радите не можете после тога да долазите у Београд да млатарате рукама и кажете — где је стабилност. Не можете добити стабилност ако српски интерес стално газите и ако правите мале државице које раде против Србије“, поручује Зечевић и завршава питањем:
„Ако кажете српском народу: ући ћете у ЕУ ако се одрекнете Косова, нисте урадили ништа. Можда онда на референдуму о ЕУ већина неће ни изаћи. Зашто би нас неко примао на тај начин?“
Прочитајте још:
- Нова стратегија ЕУ: Шта је са условом да се призна Косово
- Европско црвено светло Србији до јесени: Нема договора чланица ЕУ око отварања новог поглавља
- Москва упозорава Србију на нову косовску замку и нуди заштиту
